Ispovest žene iz Srbije koja je bila u najtežoj situaciji da odluči da li da abortira ili ne, međutim predomislila se pred samu intervenciju.
Svojom pričom htela je da ukaže na brojna nerazumevanja, surove reči, osude i odbacivanja sa kojima se susrela u trenutku kada joj je trebala podrška i razumevanje.
Njenu ispovest sa Tvitera prenosimo u celosti.
"Pre skoro 34 godine sam legla na ginekološki sto i pružula ruku da mi daju anesteziju. Imala sam 24, tek prekinula sa dečkom i skontala da sam trudna. I tu, na tom stolu, pomislim bokte, ko zna kad ću nekoga upoznati i da li će nešto biti od toga i kad ću roditi i šta će mi ovo.
Povučem ruku, kažem da sam se predomislila, odem kući, isto kažem mami, javim bivšem dečku da razmisli hoće li da bude otac detetu koje ću roditi da znam kako ću u budućnosti. Mama kaže tati, tata poludi ali se smiri. Otac mog deteta se izjasni sa - naravno, to je moje dete.
Moja ćerka je bila neplanirana, ali željena. To je najpametnije što sam u životu uradila. Ali, zbog toga sam prošla društveni progon, neki su prestali da mi se javljaju, neki prelazili ulicu kad me sretnu, drugarice je bilo sramota da se bilo gde pojave sa mnom.
Moja ćerka je bila centar familije, izrasla je u osobu bez frustracija, svi smo radili na tome i njen otac koji je sve vreme aktivno učestvovao u njenom životu, isto kao i žena kojom se kasnije oženio, još uvek se družimo i posećujemo. I sve to nije začepilo usta narodu koji je, bez obzira što je on držao za ruku našu ćerku, okolo pričao da se ne zna ko je otac mog deteta. Bila sam najgora na svetu što sam rodila, a nisam se, j***te, udala. I vi ćete neki da s***te o tome da svaka treba da rodi, kako god i s kim god da je ostala u drugom stanju.
A istovremeno ćete joj zagorčavati život. M'rš, bagro!"
Ova priča treba da nas osvesti da ne treba nikog osuđivati ako ne znamo kroz šta sve prolazi. Lako je posmatrati. ali ovo su teške životne odluke koje se tiču isključivo majke i niko ne zaslužuje da prođe torturu zbog toga.
(Yumama)