DALA JE SINA (3) NA USVAJANJE: Ispovest mame koja je sedam godina kasnije saznala šokantnu istinu

Kris Smit je imala 21 godinu kada je donela odluku da svog trogodišnjeg sina Metjua da na usvajanje. U to vreme, Kris nije imala posao i živela je u automobilu. Znala je da to nije život za dete, pa je želela da mu pruži priliku za bolji život.

Nakon što je on rođen, uselila se kod jednog čoveka koji je imao problem s alkoholom. Uprkos stalnim sukobima, pokušala je održati svoju malu porodicu.

Zatim je ponovo zatrudnela, ali je njena kćerka umrla samo par dana nakon rođenja. Njena sahrana održana je na Metjuov treći rođendan. Za Kris je to bilo previše:

"Morala sam slaviti dan rođenja jednog deteta i žaliti za životom drugog. To me je slomilo."

Tragedija joj je nešto pojasnila, nešto što joj je slomilo srce. Svom sinu nije mogla da omogući normalan život. Zato ga daje na usvajanje. On je imao 3,5 godine, a ona 21. Smatrala je da je to bila ispravna odluka.

U to vreme odvojila se i od svog partnera. Narednih sedam godina bile su teške za nju: nije imala jasan cilj te nije mogla pronaći svoje mesto u svetu. Često nije imala krov nad glavom i bila je očajna.

Jednog dana se sve promenilo

Onda se jednog dana sve promenilo. Kris je ušla u restoran i skupila hrabrosti da traži posao. Vlasnik je video nešto u Kris i odlučio je da joj pruži šansu. Celi njen život se preokrenuo. Sada je radila, imala je krov nad glavom, a polako je svoj život dovodila u red.

Ubrzo nakon toga upoznala je novog muškarca, Džoa, koji je postupao prema njoj s poštovanjem. Do tada je imala samo loša iskustva, tako da je ovo za nju bilo potpuno novo. Sada je spoznala pravu ljubav.

Kris i Džo su se venčali. A njeno dete? Mislila je na njega celo vreme. Konačno, Džo ju je podstakao da se obrati socijalnim službama i raspita o svom sinu.

Ono što je saznala nije bilo uopšte ono što je očekivala. Za svih 7 godina od kada ga je ostavila, niko ga nije usvojio. Svih tih godina, dok je ona plakala nad njegovom fotografijom, on je bio u instituciji gde ga je i ostavila.

Odvezla se tamo i usledio je dirljivo iskustvo za sve prisutne. Socijalni radnici retko viđaju ovakve slučajeve. Sada, kada je majka sasvim stabilna, mogla je svom sinu da obezbedi normalan život.

Iako je mislila da će njen sin pronaći sreću na drugom mestu, život je učino da dođe taj trenutak kada će svoju sreću ipak dočekati zajedno.

Kris nije mogla da veruje da je ponovno kraj svog sina, da ga drži u naručju i da ga nije zauvek izgubila.

(Yumama)