Dok su je jedni osudili, drugi su je podržali. Ovo je priča mame koja je ogorčena na komentar konobara u restoranu.
"U subotu navečer gledala sam konobara kako trči od stola do stola u užurbanom restoranu u predgrađu našeg grada. Puno porodica, puno energije, puno hrane. U to je vreme, moj sinčić Brajen je imao 10 mesec i učio se sam hraniti. I dok smo kod kuće koristili pribor za jelo i davali sve od sebe kako bismo ga nahranili bez nereda, Brajen je shvatio da ima moć (moć koja leži u stavljanju hrane u usta vlastitim rukama!) i bio je vrlo uzbuđen što se hranio samostalno. Činilo se da će se ili sam hraniti, ili uopšte neće jesti", izjavila je mama Stejsi uz napomenu da je kao i svakom malom detetu koje uči da jede hrana zvršila na podu restorana.
"Nakon ugodne večere, zatražili smo račun. Mladi konobar nas je pogledao kad je počeo pospremati sto i zatim usmerio pogled na pod. Dok smo zgrabili svoje torbe, Brajen je počeo plakati, a zatim se plač pretvorio u urlikanje. Je li moj posao stati na ruke i kolena i zanemariti da se moje dete neće smiriti (moje grudi su bile primarni lek za moje dete) i početi čistiti testeninu s poda, golim rukama? Ili je to zadatak konobara koji je plaćen da nas usluži i podrži da provedemo ugodnu veče?".
Prema njenim rečima konobar je zamolio da mu pomogne da očisti nered.
"Bila sam ljuta. Razmišljala sam, možda ovaj čovek nikada neće imat decu, niti to želi. I to je potpuno u redu. Svako ima pravo na slobodu izbora. Ali pitam se, kada smo kao društvo postali tako surovi. Kada je naša zajednica odlučila da su deca i porodica manje cool opcija i odlučila da je podrška njima takođe "nekul"?", konstatovala je ogorčena mama.
Stejsi je navela da su joj se slične situacije dogodile u knjižari gde se sin popiškio na pod, na letovima na kojima se više bavila udobnošću putnika nego plačem sina.
"Ali zašto? Kada smo se počeli više brinuti za druge ljude na letovima? Zašto podržavamo samo tamo gde smo povezani? Naša društvo postaje sve više podeljeno. Ovaj primer ne tiče se pola, seksualnosti ili rase, naravno. Međutim, ono što mi je pokazalo jest da se naše vrline gube u našem kompleksu isključivost. Želim da moja deca odrastaju u zajednici koja brine o ugroženima. U to su uključeni i starci i mala deca.", naglasila je Stejsi.
Ona je svojom pričom samo želela da ukaže da je potrebna veća solidarnost među ljudima.
"Zajednica kakvu želim da Brajena jeste ona u kojoj svi radimo zajedno. Čini li me to starom školom? Nerealnom? Čak i sebičnom? Je li moj posao i posao moje porodice samo da odgajam svoju djecu? Ili bismo, kao zajednica, trebali ustati i podržati jedni druge? Čak i ako se ne možemo svi povezati sa svačijim stavovima i izborima", rekla je Stejsi.
(Yumama)