Jedan tata požalio se da njegova deca loše spavaju, ali se setio i reči svoje majke koje su ga, očigledno, stigla. Ovo je njegova priča u kojoj će se mnogi pronaći, ali će vas svakako i nasmejati.
"Svemir nas je "nagradio" dvojicom nespavača, a za sve krivim moju mamu! Ja sam kao beba bio loš spavač i pošteno sam gnjavio svoje roditelje. Čak se i sećam da sam sa možda nekih pet godina, radije gledao odjavnu špicu filma ili kako sam tada voleo reći: 'Ali mama, još slova idu!'. Seo bih na pod i 'gledao' slova i tako zaspao, sve samo ne u krevet. O igranju noćima dok ne zaspim neću ni pričati da me ne bi i ta sudbina zadesila. Tako mi je mama jednom prilikom kad sam već bio velik, rekla: 'Joj, neka ti dete spava kao ti meni!' I eto, želja joj se ostvarila i to duplo! Naravno da ne mislim ozbiljno kad kažem da nju krivim, očigledno su dečaci nasledili taj moj gen nespavanja. Kad se rodio Neo (mlađi), prve dve nedelje je spavao, kako se kaže, k'o beba! Ena i ja smo bili u šoku, naravno, ponadali smo se prerano i odmah nas je kaznilo", započeo je svoju priču ovaj otac.
Njihovo spavanje postalo je potpuno haotično, i ništa im ne pomaže da te stvari promene.
"Noa se od rođenja redovno budi u intervalima od 15 minuta do retkih i odličnih perioda kada odspava i do dva sata u komadu. Najčešće je njegovo spavanje ipak u tih petnaest minuta i sat vremena, a Neo je naravno pokupio od njega taj "patern" (ne)spavanja. Sve smo probali, da lepo spava popodne, ne dati mu da spava popodne, nahraniti ga pre spavanja, ne nahraniti ga pre spavanja, izmoriti ga ceo dan napolju, u našoj sobi, u njegovoj sobi, sa nama u krevetu, u svom krevetu i sve moguće kombinacije, ali eto, već skoro dvadeset i šest meseci ovako nekako izgledaju naše noći:
Pojašnjenje slike ukratko: u 7 sati "sna" 5 buđenja od kojih je jedno bilo duže i 4 od po desetak minuta svako. Srećom, buđenja ne traju dugo, većinu vremena brzo zaspe. Nekada žele popiti malo vode ili čaja, nekada samo žele pažnju, ponekad su tu stomačni problemi, zubi... Ali uvek i svake noći je nešto, i to i jednom i drugom i, šta je zanimljivo, gotovo nikad u isto vreme. Toliko su nas izludeli da smo jedno vreme probali da spavamo u odvojenim sobama. Noa i ja smo bili zajedno i ne znam zašto, ali bolje smo spavali, posle smo se zamenili i Neo je bolje spavao, ali je Noa izludeo Enu."
Iako je delovalo da razdvojeno možda bolje spavaju, ovaj bračni par je ipak odlučio da to ne radi i da spavaju jedno uz drugo.
"Radije ću spavati uz suprugu pa makar i dvoje dece bilo sa nama u krevetu, nego bez nje. Davno mi je jedan prijatelj dao dobar savjet: 'kad dobiješ dete nemoj slučajno pasti u zamku i da odeš da spavaš sam u drugu sobu.' Njegovom braku je to dosta naškodilo i dok su to shvatili, trebalo im je dosta da se vrate u normalu. Sada to potpuno razumem i zahvalan sam mu na tom savetu. Beba nije samo mamina; pogotovo kad krenu grčevi, tate mogu puno pomoći. Nema smisla da se odvajaš od porodice. Lako je naći opravdanje za to: 'moram biti odmoran za posao...', uvek nešto, ali ako možete, budite sa njima, budite uz suprugu u toj sobi. Moj posao je sa posebnim uslovima rada zbog kojih moram svake godine na lekarski i svake druge godine kod psihijatra na procenu, pa eto, već sam preživeo više od dve godine i psihijatar kaže da sam sasvim ok. Istina, kolege su mi zaista divni ljudi pa kad vide da je bila baš teška noć, poštede me penjanja na osamnaest metara visine jer - odneo vrag šalu", govori ovaj otac čije reči svaki muškarac treba da zapamti.
On dodaje da njihova priča nije traumatična i da zaista bude i vrlo smešnih, ali i slatkih trenutaka:
"Zaista bude smešnih trenutaka u tom silnom nespavanju, naravno bude i strahova. Kad beba tek dođe kući onako sva malena i slatka pa nekako završi sa vama u krevetu. Zbog dojenja je lakše nego je prebacivati preko ograde, pa ne možeš spavati od straha da je slučajno ne zgnječiš u snu.
Kad su malo veći, bude ipak više smeha, a manje straha. Noa je prvo preskakao ogradu krevetića da bi se stisnuo uz mene i spavao. Sad kad se digne iz svog krevetića i dođe kod nas, naravno, ne dolazi sam. Nosi svog najdražeg plišanca i ćebence, pa treba napraviti mesta i za njih. Onda Neo nekako oseti da se Noa ubacio u krevet pa on sa druge strane preskače ogradu. Bude i noći kada ustaneš da popiješ vode pa nemaš više mesta u krevetu. Naravno da baš u toj situaciji njih dvoje, tačnije troje spavaju kao anđeli. Onda lepo sjedneš na ivicu kreveta i diviš im se kako lepo spavaju, pa se nakon nekog vremena ipak polako uguraš ka njima i paziš da ih slučajno ne probudiš. Ma ko to može platiti!? Spavanje je ionako precijenjeno", zaključuje tata.
(Yumama)