Snaja mi je jedno žestoko zamerila, a ja ne vidim problem: Sinovi me ne zovu, a jedno me najviše boli

Pismo ove majke i odgovor psihologa pročitajte u nastavku teksta. 

Volim da provodim vreme sa svojim sinovima i unucima. To mi mnogo znači. Imam osećaj da njihove supruge često pokušavaju da organizuju razne izlaske i aktivnosti samo kako bi moji sinovi što manje vremena provodili sa mnom. Možda grešim, ali tako to doživljavam.

Čak sam predložila da jednog dana kupimo veću kuću zajedno, tako da svaka porodica ima svoj stan i svoj mir, a da ipak budemo blizu. Mislila sam da bi to bilo lepo zbog dece i da bih mogla da im pomognem kad god zatreba. Međutim, one uopšte ne žele takav način života i insistiraju na tome da budu potpuno odvojene od mene.

Ja zaista želim da pomognem oko unučadi. Ne želim da im oduzimam njihovu ulogu roditelja, ali mislim da kao baka mogu da budem od koristi.

Nedavno sam jednoj snaji rekla da je možda mogla da skuva malo veću količinu hrane, čisto da ostane i za sutra. Odmah se naljutila i kasnije je to rekla mom sinu. On me je zbog toga napao i rekao mi da se ne mešam u njihov život.

Iskreno, danas imam osećaj da čovek više ne sme ništa da kaže, čak ni kada govori iz dobre namere.

Sada ne znam kako da pristupim svojim sinovima. Ne želim da se posvađamo niti da počnu da me izbegavaju. Želim da im objasnim kako se osećam, ali bez toga da pomisle da ih napadam ili krivim njihove supruge.

Volela bih da pronađem način da se poštuje moja uloga bake, posebno kada je reč o unucima. Takođe bih želela da moje savete, kada ih dam, barem saslušaju i uzmu u obzir. Ne govorim im ništa iz loše namere. Sve što kažem dolazi iz životnog iskustva i želje da njihov brak i porodica budu što bolji.

Kako da razgovaram sa sinovima, a da me ne odbace i ne shvate pogrešno? Želim da ostanemo bliski, da mogu da provodim vreme sa njima i unucima, ali isto tako želim da osećam da me cene i poštuju kao majku i baku."

Odgovor psihologa

Pre svega, želim da vam kažem nešto veoma važno: ono što osećate je stvarno i razumljivo. Kada majka primeti da joj se odrasla deca udaljavaju, prirodno je da oseti tugu, zbunjenost i strah da više nije važna u njihovim životima.

Vi očigledno želite da budete prisutni u životu svojih sinova i unučadi. Želite da pomognete, prenesete svoje iskustvo i budete osoba na koju porodica može da se osloni. Sama ta želja nije problem.

Problem može nastati u trenutku kada vaša želja da pomognete počne da izgleda kao potreba da učestvujete u odlukama koje pripadaju roditeljima.

Vaša uloga bake je važna, ali nije ista kao uloga roditelja

Ovo je verovatno najteži deo koji treba da prihvatite.

Vi jeste baka. Imate iskustvo, ljubav i pravo na svoj odnos sa unucima. Ali vaši sinovi i njihove supruge su roditelji te dece. Oni donose konačne odluke o njihovom vaspitanju, ishrani, spavanju, školovanju, pravilima i svakodnevnom životu.

To ne znači da vaše mišljenje nije vredno. Naprotiv.

Ali postoji velika razlika između rečenice: "Ako želite, mogu da vam kažem kako bih ja to uradila" i rečenice: "Trebalo bi to da radite ovako."

Prva ostavlja prostor roditeljima da odluče. Druga može da zvuči kao kritika ili pokušaj preuzimanja kontrole.

Zašto se snaja naljutila zbog kuvanja?

Na prvi pogled, rečenica da je mogla da skuva malo više hrane možda deluje potpuno bezazleno. Ali pokušajte da je sagledate iz njene perspektive.

Ako je već pod stresom zbog posla, dece, kuće ili odnosa sa suprugom, komentar o kuvanju može da čuje kao poruku: "Nisi dovoljno dobra domaćica."

Vi možda niste mislili ništa slično. Vaša namera je možda bila praktična: "Skuvaj više da sutra ne moraš ponovo."

Ali u međuljudskim odnosima nije važna samo namera. Važno je i kako druga osoba doživi ono što smo rekli. Zato se nemojte pitati samo: "Jesam li ja mislila nešto loše?" Pitajte se i: "Kako je ona mogla da razume moje reči?"

Nemojte pokušavati da vas poslušaju

Jedan deo vašeg problema posebno je važan. Kažete da vas saslušaju, ali vaše savete ne primenjuju. Ovde morate da napravite jednu veliku promenu u očekivanjima.

Saslušati vaš savet ne znači biti obavezan da ga prihvati. Čak i kada ste potpuno uvereni da ste u pravu, vaši sinovi imaju pravo da donesu drugačiju odluku.

Možda će pogrešiti. Možda ćete vi kasnije pomisliti: "Znala sam da će se ovo dogoditi." Ali to je deo njihovog odraslog života.

Ako želite da vam se obraćaju, veruju i pitaju vas za mišljenje, paradoksalno, najbolji način da to postignete jeste da im pokažete da ne moraju da poslušaju vaš savet da biste ih vi voleli i poštovali.

Budite baka koju deca žele da posete

Umesto da se borite za pravo da učestvujete u odgajanju, pokušajte da izgradite nešto mnogo vrednije: odnos u kojem vas deca i roditelji sami žele blizu.

Budite baka kod koje je lepo doći. Budite osoba koja će saslušati bez kritike. Budite osoba koja neće svaki susret pretvoriti u raspravu o tome šta roditelji rade pogrešno.

Kada vam snaja kaže da je dete kasno zaspalo, ne morate odmah da objašnjavate kako ste vi to radili. Kada vam kaže da je napravila drugačiji ručak, ne morate da govorite kako biste ga vi pripremili. Kada vam se požali na brak, prvo je pitajte: "Želiš li da te samo saslušam ili želiš moj savet?"

Ta jedna rečenica može da napravi ogromnu razliku.

Nemojte tražiti od sinova da biraju stranu

Kažete da imate osećaj da njihove supruge nagovaraju vaše sinove da idu svuda samo da ne bi bili sa vama. Možda je to zaista vaš doživljaj situacije, ali ovde bih vam savetovao oprez. Nemojte sinu reći: "Tvoja žena te odvaja od mene." Čak i ako verujete da je to istina, takva rečenica će ga gotovo sigurno staviti u odbrambeni položaj.

On će čuti napad na svoju suprugu, a ne vašu bol.

Umesto toga recite: "Nedostaješ mi. Volela bih da češće provodimo vreme zajedno. Ne želim da birate između mene i svoje porodice, samo mi je važno da ostanemo bliski."

To je potpuno drugačija poruka.

Odustanite od ideje da morate da živite zajedno

Vaša ideja o zajedničkoj kući možda vam deluje kao savršeno rešenje. Vi biste bili blizu, imali biste svoj stan, a mogli biste da pomažete oko dece. Ali ako vaše snaje to ne žele, njihovu odluku morate da poštujete. Blizina nije isto što i zajednički život. Neke porodice odlično funkcionišu kada žive vrata do vrata. Drugima je potreban veći fizički razmak kako bi sačuvali mir i dobre odnose.

Ako insistirate na rešenju koje oni ne žele, mogli biste da postignete upravo suprotno od onoga što želite — još veću udaljenost.

Razgovor sa sinovima treba da izgleda drugačije

Ako želite da popravite odnos, nemojte organizovati razgovor u kojem ćete nabrojati sve što njihove supruge rade pogrešno. Nemojte početi sa:

"Vaše žene me ne poštuju."

"One vas okreću protiv mene."

"Ja sam vam majka i zaslužujem više."

Umesto toga, govorite o sebi i svojim osećanjima.

Možete da kažete.

"Želim da razgovaram sa vama o nečemu bez svađe. Znam da ste odrasli ljudi i poštujem to što vi odlučujete o svojim porodicama. Ne želim da se mešam u vaše brakove. Samo želim da znate da mi nedostajete i da mi je važno da ostanemo bliski. Ako ponekad kažem nešto što zvuči kao kritika, želim da mi kažete, jer mi nije cilj da vas povredim."

Ovakav pristup ne napada njihove supruge i ne tera sinove da vas brane.

Ako želite više poziva, nemojte ih meriti

Razumem da vas boli kada vas ne pozovu da pitaju kako ste. Ali postoji jedna zamka. Ako počnete da brojite koliko puta su vas pozvali, koliko puta nisu, ko je prvi poslao poruku i koliko ste čekali na odgovor, vaš odnos može da postane neka vrsta emocionalnog obračuna.

Vi želite bliskost, a oni će osetiti pritisak.

Umesto toga, povremeno ih sami pozovite bez očekivanja da vam nešto duguju.

Recite: "Samo sam htela da čujem kako ste. Nadam se da ste dobro."

Ako razgovor traje pet minuta, neka traje pet minuta. Ako traje pola sata, još bolje.

Bliskost se ne gradi zahtevom za pažnjom, već sigurnošću da možemo da se javimo jedni drugima bez straha od kritike.

Najvažnija promena mora da počne od vas

Možda ovo nije odgovor koji ste očekivali, ali mislim da je upravo ovo najvažnije.

Ne možete da naterate snaje da prihvate vaše savete. Ne možete da naterate sinove da vas zovu svaki dan. Ne možete da odlučite kako će oni odgajati svoju decu. Ali možete da odlučite kakva ćete vi biti majka i baka u njihovom životu.

Možete da budete osoba kojoj se vraćaju jer se pored nje osećaju prihvaćeno. Možete da budete baka koja pričuva decu bez komentara o tome kako ih roditelji odgajaju.Možete da ponudite savet kada ga traže. Možete da pomognete kada vas zamole. I možete da naučite da ponekad ljubav znači napraviti korak unazad.

Ne morate da izgubite svoje mesto u porodici

Vaša uloga ne prestaje zato što više ne odlučujete o životu svojih sinova. Samo se promenila.

Dok su bili mali, vi ste odlučivali umesto njih. Danas su oni odrasli ljudi. Vaša nova uloga može da bude mnogo nežnija: savetnik kada vas pitaju, oslonac kada im zatrebate i baka koja pruža ljubav bez uslova.

Ako uspete da napravite tu promenu, postoji velika mogućnost da će se i njihov odnos prema vama promeniti. Možda vas neće poslušati svaki put. Možda neće zvati onoliko često koliko biste želeli. Možda će neke stvari raditi potpuno drugačije od onoga kako ste vi radili. Ali ako osete da poštujete njihove granice, mnogo će lakše prihvatiti vašu blizinu.

Vaš cilj ne treba da bude da imate kontrolu nad njihovim porodicama. Vaš cilj treba da bude da budete osoba koju će želeti da imaju u svojim porodicama.

To su dve potpuno različite stvari.

I upravo tu možda leži odgovor koji tražite.

U galeriji ispod pogledajte i najlepše citate o porodici:

BONUS VIDEO:

Izvor: Sve za ženu/Yumama