Odnos braće i sestara nakon razvoda roditelja: Evo zašto se neka deca još više zbliže, a druga udalje

• Braća i sestre mogu razvod roditelja da dožive na potpuno drugačije načine. 
• Razvod roditelja može da ostavi i dugotrajne efekte na odnos braće i sestara.

"Mislim da je razvod naših roditelja moju sestru i mene još više povezao. Zajedno smo prošli kroz te teške godine", rekao je. "Bila mi je najveći oslonac. Roditelji tada nisu bili stabilni, pa smo se držali jedno drugog. Ona me je štitila."

Busko navodi i primer Franka, čije je iskustvo bilo potpuno drugačije. Ispričao je da se njegov brat udaljio upravo kada mu je podrška bila najpotrebnija.

"Okrenuo se prijateljima, a ja sam se bez njega osećao izgubljeno. Postajao je sve udaljeniji i naš odnos se nikada nije oporavio", rekao je.

Isti događaj može da ostavi potpuno različite posledice, što pokazuje koliko razvod može da utiče na odnos među braćom i sestrama. Iako se većina saveta o razvodu usredsređuje na odnos roditelja i deteta, braća i sestre u tom periodu često postaju jedni drugima najvažniji izvor podrške.

Promena dinamike među decom

Kada su roditelji zaokupljeni sopstvenim emocijama, sukobima ili organizacijom života nakon razvoda, deca se često okreću jedno drugom. Zajedničko iskustvo može da ih zbliži, ali i da ih udalji. Ishod zavisi od temperamenta svakog deteta, njegovog uzrasta i načina na koji doživljava razvod.

Ponekad starije dete preuzima ulogu staratelja prema mlađima, kao što se dogodilo Džoni. U drugim situacijama deca imaju veoma različite odnose sa svakim roditeljem, što može da dovede do podela. Svako dete tada može da se prikloni roditelju za kojeg smatra da mu je podrška potrebnija ili uz kojeg se oseća sigurnije.

Braća i sestre koji su prošli kroz isti razvod često ga pamte potpuno drugačije, u zavisnosti od uzrasta, mesta u porodici i životne faze u kojoj su se tada nalazili. Dodatnu distancu može da stvori i fizičko razdvajanje zbog dogovora o starateljstvu.

Tipični obrasci ponašanja

Tokom i nakon razvoda među decom se često formiraju prepoznatljivi obrasci ponašanja. Jedan od njih je odnos zaštitnika i zaštićenog, u kojem jedno dete preuzima gotovo roditeljsku ulogu i pokušava da upravlja emocijama ostalih.

Česta je i podela prema roditeljima. Deca mogu da se priklone roditelju kojeg doživljavaju kao ranjivijeg ili onome uz kojeg se osećaju sigurnije. Ponekad roditelj, svesno ili nesvesno, favorizuje jedno dete ili ga okrivljuje za porodične tenzije, što može da izazove sukobe i zameranje među braćom i sestrama.

Nasuprot tome, neka deca stvaraju zajednički front i postaju izuzetno odana jedno drugom jer imaju osećaj da im se porodica raspada. Razlikuju se i načini na koje se nose sa stresom. Dok se jedno dete može povući u sebe, drugo može početi da privlači pažnju problematičnim ponašanjem, što dodatno opterećuje porodičnu dinamiku.

Uloge koje se prenose u odraslo doba

Tinejdžeri se tokom razvoda roditelja mogu nadmetati za pažnju preopterećenog roditelja, postati anksiozni ili depresivni, ili početi buntovno da se ponašaju. Neki traže zamensku porodicu među prijateljima i bliskim odraslima, a u težim slučajevima i u rizičnim vršnjačkim grupama.

Kako deca odrastaju, uloge koje su preuzela tokom razvoda često ne nestaju same od sebe. Braća i sestre mogu decenijama da nastave da funkcionišu kao zaštitnici, žrtve, usamljenici ili staratelji. Porodična okupljanja, venčanja i praznici mogu ponovo da pokrenu stare obrasce ponašanja.

Te uloge mogu ponovo da se jave i kada odrasla deca stupe u brak, postanu roditelji ili se suoče sa sopstvenim razvodom. Nerazrešena porodična dinamika često izbija na površinu i kasnije u životu, na primer prilikom donošenja odluka o brizi za ostarele roditelje.

Zašto se braća i sestre vremenom udalje

Odrasla braća i sestre ponekad se udalje jer imaju potpuno različita sećanja na razvod roditelja i drugačije doživljavaju svakog od njih. To može da dovede do različitih lojalnosti, nerazumevanja i međusobnog udaljavanja.

Često se javlja i zameranje oko toga ko je bio miljenik, ko je dobijao više pažnje ili kome je u celoj situaciji bilo lakše. Kada se jedno dete doživljava kao ono koje je "dobro prošlo", a drugo se i dalje oseća zarobljeno u prošlosti, stara porodična dinamika može da se nastavi i u odraslom dobu.

Šta roditelji mogu da učine

Roditelji mogu mnogo da učine kako bi zaštitili odnos među decom. Stručnjaci savetuju da im ne dodeljuju određene uloge, poput toga da starijem detetu govore kako je "sada odgovorno za brata ili sestru". Decu ne bi trebalo pretvarati u glasnike ili "špijune" koji prenose informacije drugom roditelju.

Jednako je važno da dete ne postane roditeljev poverenik za probleme odraslih. Roditelji ne bi trebalo da upoređuju decu niti da pokazuju kako jedno smatraju zrelijim, lakšim za vaspitanje ili odgovornijim od drugog.

Deci treba omogućiti da kroz razvod prolaze zajedno, a ne samo kroz odvojene odnose sa svakim roditeljem. Pri tome je važno da im roditelji stalno pokazuju da su i dalje stabilna i sigurna podrška. Posebnu pažnju treba posvetiti sukobima lojalnosti i pokazati deci da bliskost sa jednim roditeljem ne znači udaljavanje od brata ili sestre koji su bliži drugom roditelju.

Kako popraviti narušene odnose

Ako odrasla braća i sestre žele da poprave svoj odnos, mogu da započnu razgovor o ulogama koje su imali kao deca. Važno je saslušati perspektivu druge osobe otvorenog uma, bez međusobnog optuživanja, i prihvatiti da su isti događaj možda doživeli na potpuno različite načine. U tom procesu pomoć može pružiti i porodični terapeut.

Odnos sa bratom ili sestrom često je jedan od najdugotrajnijih odnosa u životu. Može trajati duže od braka koji se završio, pa čak i duže od odnosa sa roditeljima. Razvod taj odnos može da ojača ili naruši, ali ne mora trajno da ga obeleži.

U galeriji ispod pogledajte i najlepše citate o porodici:

BONUS VIDEO:

Izvor: index.hr/Yumama