- Žena je zatražila savet psihologa jer joj prema majčinom ponašanju deluje da više voli brata nego nju.
- Psiholog ističe da ćerka ima pravo da bude povređena, ali da je možda stvar samo u tome da majka na različite načine iskazuje ljubav prema sinu i ćerki.
Iako roditelji uvek tvrde da svu decu vole podjednako, u praksi to često nije tako. Ipak, neki roditelji uspevaju da prikriju da imaju miljenika među decom, nekima to baš i ne polazi za rukom, zbog čega se ono "manje voljeno dete" uvek oseća loše, ma koliko godina da ima. Žena po imenu Alena (28) upravo je u takvoj situaciji, zbog čega je zatražila pomoć psihologa jer ne zna kako da se postavi prema majci koja vrlo otvoreno pokazuje da više voli sina nego ćerku.
"Mislila sam da imam dobar odnos sa mamom, ali poslednjih godina shvatam da baš i nije tako.
Brat i ja smo gotovo u isto vreme otišli iz rodnog grada – ja zbog posla, a on zbog studija. Danas živimo u istom gradu, često se viđamo i upravo tada sam počela da primećujem stvari koje ranije nisam.
Na primer, mama mene nikada prva ne zove. Redovno se dopisujemo, ali ako joj se ja ne javim, ona neće pozvati. S druge strane, mog brata, kako mi on kaže, zove svakog dana, nekad čak i dva ili tri puta. Kada ja pozovem, često se desi da se ne javi, pa kasnije kaže da je bila zauzeta. Ali nikada ne požuri da me pozove nazad – sačeka da joj se opet ja javim.
Možda to deluje kao sitnica, ali nekoliko puta sam bila kod roditelja kada je brat pozvao. Mama je tada ostavljala sve što radi i odmah trčala do telefona. Njegov poziv je za nju uvek bio prioritet. Nisam primetila da se tata tako ponaša.
Kada dolazim kući, ili uzmem taksi ili me tata sačeka. Po brata mama uvek dolazi. Nikada se nije dogodilo da kaže da nema vremena ili da ne može.
Znam i da brat redovno dobija novčanu pomoć kako bi mogao da se posveti studijama i ne mora da radi. Drago mi je zbog njega, ali kada sam ja bila njegovih godina, mama mi je govorila da moram sama da se snađem. Studirala sam i radila istovremeno. Za brata kaže da joj je žao što mora toliko da uči i da želi da mu olakša.
Sve češće imam osećaj da sam u ovoj porodici višak. Kao da je brat mamino dete, a ja neko ko je tu slučajno. Ne ljutim se na njega, imamo lep odnos, ali više ne mogu ni da pogledam mamu kao nekada.
Šta da radim? Da li da joj kažem kako se osećam? Da li da se udaljim od nje?"
Savet psihologa
"Draga Alena, razumem koliko može biti bolno kada steknete utisak da roditelj drugačije pokazuje ljubav prema vama nego prema vašem bratu ili sestri.
Ipak, važno je imati na umu da različit način iskazivanja ljubavi ne mora nužno da znači da jedno dete voli više, a drugo manje. Svako dete je drugačije i odnos koji roditelj gradi sa njim razvija se na poseban način.
Ako između vas i brata postoji veća razlika u godinama, moguće je da su se okolnosti u porodici promenile. Roditelji su sa prvim detetom često mlađi, manje iskusni i opterećeniji finansijama i obavezama. Kasnije imaju više iskustva, ali ponekad i više mogućnosti da mlađem detetu pruže ono što starijem nisu mogli.
Možda vaša majka tada zaista nije bila u mogućnosti da vam finansijski pomogne, ali nije umela da vam to objasni na način koji vas ne bi povredio.
To, naravno, ne znači da nemate pravo da budete povređeni. Ako vam nedostaje pažnja i osećaj bliskosti sa majkom, najbolje je da o tome otvoreno razgovarate.
Moguće je da je navikla na vašu samostalnost i da veruje kako vam njeni pozivi nisu potrebni. Recite joj iskreno kako se osećate i objasnite da njeno ponašanje u vama budi osećaj odbačenosti.
Prekid ili značajno smanjenje kontakta ima smisla samo ako postoje i drugi ozbiljni problemi – ako ste tokom odrastanja bili zapostavljeni, ako se vaše potrebe i danas ignorišu ili ako vas majka neprestano kritikuje i ne poštuje vaše granice.
Ukoliko je spremna na razgovor, vaš odnos danas treba da bude odnos dve odrasle osobe. Roditelji često ne mogu da nadoknade ono što je nedostajalo u detinjstvu, bilo zbog svojih ograničenja ili okolnosti u kojima su tada živeli.
Zapitajte se i da li biste zaista želeli odnos kakav ste imali sa 18 godina. Takav odnos često podrazumeva veću kontrolu, prezaštićenost i stalno mešanje u život. Nije sigurno ni da vašem bratu prija to što ga majka zove nekoliko puta dnevno.
Razumljivo je što se osećate odbačeno i što zbog toga želite da se udaljite od majke. Međutim, to verovatno neće doneti olakšanje ni vama ni njoj. Pokušajte da sagledate i drugu stranu: danas ste samostalni, imate iskustvo, naučili ste da se oslonite na sebe i izgradili ste sopstveni život. To je velika vrednost.
Ipak, jedna stvar je veoma važna – način na koji će vaša majka reagovati kada joj otvoreno kažete kako se osećate. Ako bude spremna da vas sasluša, to može biti početak boljeg odnosa. Ali ako bude negirala vaša osećanja, optuživala vas da preterujete ili odbijala svaki razgovor, možda je vreme da preispitate kakav odnos želite da gradite s njom u budućnosti".
U galeriji ispod pogledajte i najlepše citate o porodici:
BONUS VIDEO:
