- Zoran je bio prvi Srbin iz kuršumlijskog kraja koji se pre 15 godina oženio Albankom.
- Okolina nije baš mogla da razume ovaj njegov potez i stupanje u brak sa Albankom, ali Zoran je istakao da je "dobio glavnu premiju na lutriji".
Zoran Tomić iz kuršumlijskog planinskog sela Sagonjevo, pre deceniju i po napravio je potez o kojem se i danas priča. Bio je prvi Srbin iz svog kraja koji je u kuću doveo mladu iz Albanije. Nakon brojnih bezuspešnih pokušaja da pronađe devojku koja bi sa njim delila život na selu, on se zaputio u okolinu Skadra gde je upoznao svoju životnu saputnicu, Edmondu Kardaku.
Njihova priča postala je dokaz da jezik, vera i nacija ne predstavljaju nikakvu prepreku kada se dvoje ljudi prepoznaju. Zoran nikada nije krio da ga je sudbina naterala da bračnu sreću potraži van granica naše zemlje, direkt u Albaniji.
"Pošto ovde nije bilo devojaka koje bi se udale za mladića na selu, odlučio sam da sa bratom i rođakom krenem u Albaniju jer sam čuo da devojke iz Skadra žele da se udaju za naše momke", priznao je tada Zoran, dodajući u šali da je ženidbom sa Edmondom dobio "glavnu premiju na lutriji".
Upoznavanje je bilo sasvim spontano i otišao je bez ikakvog posrednika ili agencija koje bi spojile dvoje ljudi koji se pre toga nikada nisu videli.
"Iako ništa nismo imali ugovoreno, uspeli smo da pronađemo ženu koja razume srpski i koja nas je uputila na Edmondinu porodicu. Još toga dana smo dogovorili brak, ali smo kasnije još jednom otišli sa poklonima za njenu porodicu, a nju poveli sa nama. Odmah je pokazala koliko je vredna i da razume život na selu", ispričao je Zoran.
Ni Edmonda nije ostala imuna na Zoranov šarm. Ljubav se rodila na prvi pogled i nije bilo mesta sumnji.
"Čim sam ga videla on se meni dopao i dala sam reč. Kada sam dala reč, dva-tri sata nije trebalo, ja sam odmah rešila da idem i to nije bilo prepreke", iskrena je bila Edmonda kada se prisećala njihovog upoznavanja.
Vera i jezik nisu bili problem: "Mi se volimo"
Sredina je u početku sa nevericom i zbunjenošću gledala na njihov brak, ali Zoran je od samog starta imao jasan stav povodom razlika u veroispovesti.
"Nikakve razlike što je ona muslimanka, a ja pravoslavac. Mi se volimo i naši odnosi su fenomenalni. Slažemo se, ljudi još u ovoj sredini ne mogu da shvate neke stvari, da možemo da imamo osećanja jedno prema drugome i da ljubav ne poznaje granice", govorio je on pre 15 godina kada je i doveo svoju suprugu u selo.
Kada je Edmonda tek stigla u Srbiju, najveći izazov predstavljao je jezik. Kako bi prevazišli ovu barijeru u svakodnevnoj komunikaciji, morali su da angažuju prevodioca iz Kuršumlije.
"Mogu da nazovem da je to čast da jednim mladencima ja budem u pomoć na neki način, da im pomognem da oni žive zajedno s obzirom da su se uzeli 'na daljinu'. Sad još treba da ne mogu da se sporazumeju, pa taman posla", podelio je svoje utiske njihov prevodilac.
Deca kao kruna ljubavi
Kako je vreme odmicalo, Edmonda se potpuno sjedinila sa novom sredinom, a nedugo zatim je za javnost ispričala da kako se brzo uklopila.
"Naučila sam srpski jezik kao da sam ga oduvek govorila. A i ovde sam se odlično snašla, jer su me svi lepo prihvatili. Najsrećnija sam, u stvari, što mi je suprug pun razumevanja i što je kruna našeg zajedništva i ljubavi ćerka Bojana", rekla je ona ranije za B92, a par je u međuvremenu dobio i sina Dejana.
Zoran i Edmonda su po sklapanju braka planirali da u planinskom Sagonjevu žive nekoliko godina dok ne završe izgradnju kuće, nakon čega bi se preselili u grad. Njihov hrabri potez vremenom je postao inspiracija i model mnogim drugim muškarcima iz ruralnih krajeva, dokazujući svima da za pravu porodicu predrasude ne postoje.
Podsetimo, i priča Velibora koji se oženio Albankom ostala je upamćena. Kada mu je rodila četvoro dece, priredila mu je šok od kog ni dan danas ne mogu se oporave.
U foto-galeriji pogledajte i najlepše citate o porodici:
Izvor: zena.blic.rs/Yumama
