- Roditeljske Viber grupe mogu da budu veoma korisne ako se pravilno koriste.
- Stručnjak za lepo ponašanje otkriva pravila ponašanja u roditeljskim grupama za komunikaciju.
Kad vam stigne poruka u neku od grupa u kojima ste, pogledate li ekran sa strahom i strepnjom? Ako je odgovor da, sigurno niste jedini. Govorimo, naravno, o grupama u aplikacijama za razgovor, a ono što nam može izazvati takav osećaj su grupe u kojima su drugi roditelji iz razreda, vrtićke grupe, sportskog tima… O, da, mnogi bi takve grupe najradije izbegli.
Istina je da takva grupa za razgovor može biti vrlo korisna i skratiti vreme do dobijanja informacija, a može i te kako i pomoći roditeljima koji nešto žele da pokrenu, naprave, obaveste… Da, činjenica je da je ovaj oblik komunikacije vrlo koristan i da moramo biti zahvalni na tome da nam je ta mogućnost doslovno na dlanu. Ali to kako komunikacija u ovim grupama može da vas izludi...
Baš kao što sva tehnološka dostignuća imaju svoje loše strane, ima ih i ovaj oblik komunikacije. Bez propratne gestikulacije, uz mogućnosti grešaka i nepoznavanje ispravnog načina pristojne komunikacije, ovakvi razgovori mogu vrlo brzo da "skrenu s puta". Sigurno vam se barem jednom dogodilo da pogledate ekran nakon nekog kraćeg vremena i ugledate, na primer, 96 poruka. Samo kad pomislite na sve one poruke "Slažem se", "Mi nismo!", "Ni mi!" i slične, već vam pada mrak na oči. Vrlo lako vam padne na pamet misao da li bi bilo baš toliko nepristojno napustiti grupu…
Na portalu HuffPost razgovarali su sa Džeki Vernon-Thompson, osnivačicom From the Inside-Out School of Etiquette, odnosno škole lepog ponašanja na Floridi, i to o ponašanju koje treba izbegavati u grupama. Evo nekih od najčešćih problema koje ova stručnjakinja vidi u grupnim razgovorima.
Ovakav razgovor može vrlo brzo postati negativan. Takođe ne bi trebalo nikad upoređivati svoje dete s drugim detetom u grupi.
2. Uključivanje u bilo kakve negativne razgovore
Oh, kad bismo ovo svaki put mogli da izbegnemo! To je zamka u koju svi vrlo lako upadnemo, a u ovako velikim grupama ljudi koje slabo poznajemo to nikad nije dobra ideja, bez obzira ne to jeste li razočarani nekim testom ili nezadovoljni direktorom škole.
3. Zauzimanje prostora (i vremena) grupe za privatni razgovor
Ako treba nešto da kažete samo jednom roditelju, jako, jako je važno da imate na umu da postoje lične poruke i da ne mora i ostalih 25 roditelja da otvara i čita taj razgovor. Setite se samo koliko je iritantno svaki put kliknuti na novu poruku i videti da vas se ni najmanje ne tiče…
4. Slanje privatnih poruka nekome bez prethodnog pitanja
Svaki roditelj koji je pristao da bude u grupi, nije nužno pristao da razgovara s bilo kim ko je u grupi privatno. Pristojno je uputiti u grupi poruku direktno tom roditelju, tagovanjem na primer, u kojoj ćemo na neki način zatražiti dopuštenje za razgovor. Ako osoba tu poruku ignoriše, shvatite to kao "ne".
5. Deljenje inspirativnih izreka, motivacijskih citata ili videa
Ovo je gotovo uvek i bez izuzetka dobronamerno, ali može da postane iritantno kada to nije svrha razgovora. Takođe, tako zakrčujete grupu jer se povećava broj poruka koje se ne odnose na temu kroz koje drugi moraju da prođu. Osim tog, treba se suzdržati od deljenja fotografija svog deteta koje nisu povezane sa svrhom grupe.
6. Neprimeren ton komunikacije
Znamo svi da razgovor na internetu ima svoja pravila, pa ako ih kršimo, to je isto kao da kršimo i klasičan bonton. Na primer, korišćenje velikih slova se često percipira kao vikanje, pa to nije baš uputno raditi.
7. Javno rešavanje, za celu grupu, sukoba s drugim članovima
Vrlo jednostavno: to je nešto što treba rešavati privatno.
8. Traženje informacija koje su već ponuđene ili koje su lako dostupne na internetu
Jasno je da vam treba informacija, ali na grupama postoje pretrage, pa ako postoji mogućnost da je ta informacija već ponuđena, pretražite grupu po ključnim rečima. Zbog toga će svi drugi dobiti više puta informaciju koju znaju.
9. Samostalno dodavanje drugog roditelja
Ako postoji administrator, prepustite to njemu. Ili pitajte grupu da li je u redu da dodate još nekoga.
10. Neprestano žaljenje i svađanje
Često smo u grupi skloniji da se ponašamo nešto agresivnije i osornije nego što bismo u privatnoj komunikaciji. Kod takvog ponašanja veća je mogućnost da se ono što kažete protumači pogrešno. I ako neprestano komunicirate u negativnom tonu, gubite kredibilitet i pažnju drugih u grupi.
BONUS VIDEO:
(miss7mama.24sata.hr/Yumama/Nataša Zlatković)
