Moja mlađa sestra i ja nikada nismo bile preterano bliske, tokom odrastanja naši roditelji su se razveli i naš dom nije imao toplu atmosferu, već više atmosferu suvog preživljavanja. Nas dve nikad nismo razvile nikakav odnos, jer nikada zapravo nismo ni pričale, jedino što sam sa sigurnošću znala o svojoj sestri jeste da ona nije dobra osoba!
Stalno je upadala u nevolje koje su je čak tri puta odvele u zavor. A onda je pre četiri godine moja sestra pozvala oba roditelja i objavila im da je trudna. Nije znala ko je otac deteta i to je nije ni preterano zanimalo, nije želela da abortira, ali nije bila saigurna šta će da radi sa bebom kada se rodi.
Tada sam na scenu stupila ja, već sam bila verena sa svojim sadašnjim mužem i živeli smo u lepoj kuće odgovarajuće veličine za porodicu. Rekla sam joj da trenutno nije spremna da odgaja dete, da će svojim načinom života uništiti život svoje još nerođene bebe i moji roditelju su se složili sa mnom, a ona se naljutila i prekinula kontakt sa nama.
Na kraju je ipak odlučila da će dete dati na usvajanje kada se rodi, a moj verenik i ja smo ponudili da mi usvojimo njeno dete. Mislili smo da beba treba da ostane u porodici, a kako je usvajanje bilo otvorenog tipa, moja sestra je mogla da dolazi i viđa ćerku.
Sada, četiri godine kasnije moja sestra vodi dosta stabiliniji život, a ja sam u osmom mesecu trudnoće.
Jednog dana došla je kod mene i počela da pakuje stvari moje ćerke u torbu, a kada sam je upitala zašto to radi rekla mi je da mi njena ćerka više ne treba pošto ću uskoro imati svoju i da je ona vodi sa sobom i da mi time zapravo pomaže jer neću moći da vodim računa o njoj pošto ću brinuti o novoj bebi.
Tada je moj muž poludeo i izbacio je napolje, otišla je urlajući kako sam joj ukrala dete i kako će mi se osvetiti zbog toga.
Znam da nije u pravu i da ne treba da osećam krivicu, ali iz nekog razloga osećam je, ne znam da li grešim...
Šta biste vi uradili?
BONUS VIDEO:
(stil.kurir.rs/Yumama/Nataša Zlatković)
