Usvojila sam decu i želim da znate nekoliko stvari: Naša deca su naša, a jedno pitanje ne postavljajte

Za parove koji ne mogu da imaju svoju biološku decu, usvajanje je jedan od načina na koje mogu da postanu roditelji. Takođe, ponekad i parovi koji imaju svoju decu odluče i da usvoje. Usvajanje, ovaj plemeniti čin, prilika je za decu da imaju bolju budućnost, ali to ni u kom smislu nije jednostavan proces, ni za decu, ni za roditelje koji ih usvajaju.

Svaka priča o usvajanju je drugačija. Postoji mnogo razloga zbog kojih se ljudi odlučuju da prošire svoju porodicu usvajanjem, a postoji i mnogo razloga zbog kojih se deca daju na usvajanje. Neka usvojenja su domaća, a neka međunarodna. Neki su odojčadi, a ima i starije dece. Ono što znate o usvajanju drugog deteta vašeg rođaka može biti potpuno drugačije od priče o usvajanju mog najstarijeg deteta ili od usvajanja najmlađeg deteta moje prijateljice. Ako pravite pretpostavke o usvajanju nekog deteta na osnovu onoga što znate o nekom drugom usvojenom detetu, vaše pretpostavke mogu biti pogrešne, a to može dovesti do nekih zaista neprijatnih razgovora, prenosi cosmopolitan.com reči Meri Mekbrajd, mame koja je usvojila decu.

Naša plodnost vas se ne tiče

Kao što smo rekli, neki ljudi mogu da izaberu usvajanje jer ne mogu da imaju svoju biološku decu, ali to ne mora nužno da bude razlog. Neki ljudi se osećaju spremnim da dodaju još jedno dete svom domu i želeli bi da budu porodica nekome kome je potrebno. Bez obzira na razlog, pitanja ili pretpostavke o plodnosti mogu da se protumače kao nepoštovanje i mogu da budu bolne, posebno ako se neko dugo borio sa neplodnošću.

Imala sam nekoliko poznanika koji su mi postavljali pitanja u stilu: "Koliko dugo ste pokušavali da zatrudnite pre nego što ste odlučili da usvojite?" Ne samo da je ovo pitanje bilo zasnovano na neistinitim pretpostavkama, već se osećalo potpuno ličnim da bi dolazilo od, recimo, mame koju sam dvaput videla u parku. Ako niste dovoljno bliski sa osobom da biste razgovarali o plodnosti kao zasebnoj temi, nije prikladno da je iznosite u kontekstu usvajanja.

Naša deca su naša

Da sam dobila po dolar za svaki put kada me neko pitao da li želim da imam i "svoje" dete (ponekad i pred mojom decom!), do sada bih imala kuću za odmor na jugu Francuske. Kada se posvetimo svojoj deci u usvajanju, ona postaju deo naše porodice i stoga su "naša". Ona pripadaju našim porodicama i imaju sva prava kao i dete koje se po rođenju pridruži porodici. Volimo ih jednako kao da su rođeni iz naših tela.

Priče naše dece pripadaju njima, a ne nama

Naša deca su ljudi koji će izrasti u odrasle ljude koji imaju svoje priče. Mnoga deca koja su data na usvajanje imaju komplikovanu prošlost ili osećaju bol zbog gubitka koji su doživeli kada su bili odvojeni od svojih prvih porodica. Naša deca imaju pravo da biraju da li će detalje svog života čuvati za sebe ili će ih deliti. Ako dete želi da podeli svoju priču sa vama, podeliće.

Moja deca su, u različitim periodima svog života, želela da podele delove svojih priča sa drugima, i kako rastu, smatram da se menja ono što im je prijatno da dele. Najbolje je da to jednostavno tretirate kao nešto što vas ne zanima osim ako dete nije dobrovoljno dalo informacije. Želim da uvek bude izbor moje dece da dele ili ne dele veoma lične podatke.

Prve porodice naše dece su veoma važne

Kada usvojimo decu, to ne znači da sve što je bilo pre nas nestaje i postaje beznačajno. Njihove prve porodice i kultura iz koje potiču deo su onoga što su i šta će postati. Naša deca znaju da imaju više porodica. Oni se ponose svojim nasleđem, a ono je ključni deo njihovog identiteta. Ne želimo da ikada osete da postati deo naše porodice znači da moraju da izaberu nas i našu kulturu umesto svoje prve porodice i kulture rođenja. To nije ili/ili situacija.

Model vaspitanja može da bude drugačiji

Ova mama ističe da način vaspitanja usvojene dece može da bude drugačiji u odnosu na ono što je uobičajeno. Kao primer navodi da mnogi roditelji, kada žele da kazne dete na neki način, pošalju ga u sobu da razmisli o tome što je uradilo. Porodice sa usvojenom decom to ne rade jer žele da budu u blizini svoje dece, kako bi razvili povezanost i pomogli im u regulaciji emocija.

Imamo mnogo zajedničkog sa drugim roditeljima

Uprkos različitim životnim okolnostima, roditelji dece koja su usvojena i mame i tate koje imaju biološku decu, i dalje imaju mnogo toga zajedničkog.

I nas deca nekad izluđuju, ni mi nikad nismo naspavani, a i partner nas ponekad izluđuje, piše mama Meri. Ponosni smo kada deca nauče nešto novo i brinemo oo nekih malih životnih izazova, baš kao i vi.

I mi smo mame

Na kraju dana, mi smo te koje ušuškavaju decu u krevet, koje im brišu nosiće i ljube kad se udare, one koje bacaju još jedan pogled na decu pre nego što i same odemo na spavanje. I mi smo mame, radimo ono što majke rade, volimo na način na koji mame vole, poručila je.

BONUS VIDEO: