Svekrva mi bira ginekologa, odlučuje sve o unucima: Evo kako kako izgleda porodičan život u Indiji

Indija je zemlja koja se po svojoj kulturi umnogome razlikuje od drugih, a te razlike u odnosu na neke druge, pre svega evropske zemlje, primetne su u gotovo svemu. Gopika Kapur je spisateljica i savetnica za neurodivergenciju, ali i majka troje dece koja je za cupofjo.com otkrila kakav je porodični život u Indiji, ili konkretnije, u Mumbaiju.

Ugovoreni brakovi

U mom okruženju, rekla bih da je 50 odsto brakova sklopljenih iz ljubavi, a 50 odsto ugovorenih. To nije tabu tema, kada osoba ne može da nađe nekoga za sebe, okrenu se roditeljima i kažu: "OK, ja sam tražio/la, ovako ne ide, molim vas, nađite mi nekoga". Znam ljude koji su imali tradicionalno ugovoreni brak, videli su tu osobu dva puta pre venčanja, i sada su veoma srećni.

O trudnoći i porođaju

Pošto Indija ima jednu od najvećih populacija na svetu, trudnoća i porođaj se ovde dešavaju stalno. Oko sedmog meseca trudnoće, porodice planiraju "godh-bharai". Rođake dolaze da pevaju, igraju i blagosiljaju buduću majku, puneći joj krilo voćem, novcem, poklonima i slatkišima. Za mene, šest dana nakon što su mi se deca rodila, majka i baka mog muža su takođe organizovale veliku čajanku. Naduta i neispavana, našminkala sam se, nakinđurila i uvukla u odeću da bih se družila sa širom porodicom. Iz grudi mi je curilo mleko! Srećom, pobegla sam u svoju sobu pod izgovorom da moram da nahranim blizance i ostala sam tamo dok svi gosti nisu otišli.

Odgajanje deteta sa autizmom

Kada su naši blizanci imali tri godine, našem sinu Viru je dijagnostikovan autizam. Odjednom sam morala da se nosim sa toliko toga, poput terapije i obrazovanja, ali i sa duboko ukorenjenom društvenom stigmom zbog deteta koje je "drugačije".

U Indiji postoji ogroman nedostatak svesti o razvojnim smetnjama, pa se majka često krivi za to: "Nisi se dobro hranila tokom trudnoće", "Ne provodiš dovoljno vremena sa svojim detetom", "Ne razgovaraš dovoljno sa svojim detetom". Iako su me porodica i prijatelji podržavali, bilo je teško sarađivati sa drugim ljudima - trenerima koji su mi govorili da Vir neće biti "dobar izbor" za njihove časove, mamama koje su sumnjičavo gledale Vira i mene, decom koja su mu se rugala...

Očekivanja vezana za pol

Iako se stanje postepeno poboljšava, i dalje postoji velika razlika između dečaka i devojčica - od toga da porodice više priželjkuju i slave rođenje dečaka jer će on nastaviti porodično ime, preko toga koje aktivnosti se kome namenjuju (devojčice vezu, dečaci se bave sportom), karijera kojima se očekuje da se bavi (nauka, tehnika, inženjerstvo, matematika za dečake, poslovi u obrazovanju za devojčice).

Odnos sa muževim roditeljima

Roditelje svog muža zovem "mama" i "tata" umesto njihovim imenima. Za žene ovde važi izreka: ne udaješ se za osobu, već za celu porodicu. Pošto sam se udala za porodicu svog muža, njegovi roditelji su sada i moji roditelji. Takođe je naša dužnost da se brinemo o roditeljima mog muža kako stare. (Kada su u pitanju vaši roditelji, ako imate brata, očekivalo bi se od žene vašeg brata da se brine o njima.) Roditelji mog muža imaju 70 i 71 godinu i, da budem iskrena, odličnog su zdravlja. Trenutno živimo sami, tako da odgovornost na tradicionalni indijski način još uvek ne preuzimamo. Ali, ako im bude potrebna veća briga s naše strane, rado ćemo to učiniti.

Poštovanje prema bakama i dekama

Babe i deke imaju ogroman uticaj na unuke. Tradicionalno, babe i deke sa očeve strane donosile su velike odluke, poput toga koju hranu će dete jesti i koje škole će pohađati. Pre rođenja, muževljeva majka je mogla čak i da izabere ginekologa za svoju snaju. Ali danas se kod nas bake i deke konsultuju, ali se njihova reč ne poštuje kao da je zakon. Zovem svoju svekrvu da pitam: "Razmišljam da upišem decu na kurs plesa, šta mislite?" Imam odličan odnos sa njom, iako je ponekad to "prevlačenje konopca" jer želite autonomiju nad svojom decom, ali istovremeno poštujete porodicu svog muža. Većina ljudi nauči da bira svoje bitke, to je ključ.

BONUS VIDEO: