MOJE ĆERKA VIŠE VOLI VASPITAČICU OD MENE, STALNO NAS POREDI: Očajna mama, prenosi svoje iskustvo

 Mamama, može ponekad da bude malo preplavljujuće iskustvo poređenja, što prenosi majka, čija ćerkica je počela da je poredi sa svojom vaspitačicom iz vrtića. Ispovest sa portala Ofeminin, prenosimo u celosti.

Nisam gajila iluzije da će njeno slanje u vrtić biti teško iskušenje. Međutim, i moj suprug i ja smo zaista želeli da Hana provodi više vremena sa decom i da se ja konačno vratim na posao – barem na pola radnog vremena. Novac je postao knap i u nekom trenutku nismo imali drugog izbora: Hana je morala da se pridruži grupi trogodišnjaka.

Sama pomisao na prilagođavanje izazvala je grčenje u stomaku i probudila bih se usred noći oblivena znojem. Mislila sam da ću morati na silu da je otrgnem od sebe – bila je veoma vezana za mene. Međutim, stvarnost me je veoma iznenadila.”

Mislio sam da nije učiteljica, već anđeo sa neba

“Nismo hteli da čekamo septembar za polazak i odlučili smo da Hana u martu ide u vrtić. Mislila sam da će joj biti još teže kada bude nova u grupi. Počela sam da je upoznajem sa tom temom mesec dana ranije.

Svaki dan smo išli u vrtić i sa svih strana razgledali zgradu, gledali u prozore i pitali se šta se deca sada igraju. Stalno je govorila da će ići u vrtić, ali samo sa majkom. Bila sam shrvana.

Srećom, direktor nam je velikodušno dozvolio da dođemo na igralište nedelju dana ranije, kada je tamo bila Hanina grupa. U početku je moja ćerka samo stajala sa strane i držala me za ruku. Sutradan nam je prišla jedna od vaspitačica, Alisija. Mlada, suptilna, ali i samouverena – videlo se da učiteljica nije postala slučajno.

Čučnula je i tihim, nežnim glasom počela da joj govori da se negde izgubila mala loptica koju su deca zaista trebala da se igraju. Zamolila je moju ćerku da joj pomogne da je pronađe. Hana me pogleda i oprezno ispruži ruku.

Pod izgovorom da traži igračku, Alisija je provela Hanju po celoj zelenoj površini igrališta. Takođe se pobrinula da njena ćerka pronađe loptu ispred grupe. "O, ovde se sakrila! Hana je našla našu loptu!" – glasno i radosno oglasila je učiteljica.

Deca i druge vaspitačice počeše da aplaudiraju. Plesali smo kući. Ćerka je bila ponosna na sebe, presrećna i do kraja dana pričala je samo o Alisiji. I ja sam se time oduševila. Mislila sam da nije vaspitačica, nego anđeo sa neba.”

Tetka Alisija mi to nikada ne bi rekla

“Sledeći dani adaptacije protekli su izuzetno glatko. Naravno, Hana je držala na oku Alisiju, ali ja sam prilično brzo uspela da se izvučem. Kada je počela redovno da dolazi u ustanovu i da je ostavljam samu, bilo je nekoliko suza, ali to definitivno nije bila drama koju sam očekivala.

Posle dva meseca situacija je počela da se preokreće - Hani je sve teže bilo da napusti vrtić. Rekla bi da sam došala po nju prerano i da treba da idem kući. U početku mi je bilo smešno i čak sam se obradovala što me ćerka toliko iznenadila svojom ljubavlju prema vrtiću.

Kod kuće sam stalno slušala o  Alisiji – kakve je igrice smislila, koji je vic ispričala, kakvu lepu torbicu i šal na tačkice ima. Hana je čak počela da me ispravlja i upoređuje sa njom: „ Alisija nikad ne bi pričala sa mnom tako!“, „Alisija se lepše oblači od tebe“, „Alisija ume da vozi auto, a zašto ti ne bi ?".

Ovo je počelo da postaje stvarno tužno. Toliko tužna da nisam mogla ni da reagujem kako treba jer sam bukvalno htela da zaplačem. Nadala sam se da je to prolazna situacija, fascinacija koja će uskoro proći. Juče sam, međutim, shvatila da se već drugi mesec osećam odbačenom od svoje ćerke. To me muči. Da li moje dete voli svoju učiteljicu iz vrtića više od mene? Srce mi se slama.

Ne tražim zahvalnost za svoj majčinski trud - to je moja dužnost. Samo želim da stvari ponovo budu normalne. Ne želim da me dete od tri godine stalno upoređuje sa stranom ženom i da za svoje ponašanje odgovaram! Ovo je ludilo. Zbog svega ovoga čak mi se ova učiteljica Alisija prestala i dopadati, iako mi nije ništa loše uradila. Gde sam pogrešila?”

Yumama/J.D.

BONUS VIDEO