Pre 12 godina, Igor Kareljin je upoznao svoju ljubav na moto festivalu. Skoro 5 godina kasnije, par je saznao da čekaju dete. Život je izgledao kao bajka. Ali ispostavilo se da je sreća bila tako kratka. Dijagnoza autizma, sahrana supruge...

Tetovaže na telu i licu, krupne građe, brade - Igor na prvi pogled izgleda kao neustrašivi bajker. U stvari, on je nežna, prijateljska i strpljiva osoba sa čeličnim jezgrom iznutra, kako prenose ruski mediji. Čovek je svoju buduću ženu upoznao u društvu prijatelja. On je voleo motore, ona je lepo pevala. Plod njihove ljubavi bila je njihova ćerka Maša.

"2017. smo saznali da čekamo dete. Bili smo veoma srećni i venčali smo se na leto. Svi su se radovali bebi. Nije bilo komplikacija tokom trudnoće, supruga nije bila na posebnoj nezi, odnosno u principu se osećala dobro. Sve je išlo po planu i stabilno."

Činilo se da sreća tek počinje. Međutim, kada je devojčica imala 4 godine, lekari su joj dijagnostikovali autizam.

"Da nešto nije u redu primetili smo kada je imala godinu i po. Dete je veoma klonuo. Već je cvrkutala, "davala pet" i bila je veoma aktivna u društvu. Onda se jednostavno povukla u sebe i zatvorila u sebe. Do treće godine, na pregledima, neurolozi su govorili: "Sve je u redu, prerašće".

Sa tri godine, kada smo došli na sledeći rutinski pregled, rekli su: "Gde ste bili ranije?" Kažemo: "To je ono što ste imali, dolazili su dosledno svakih šest meseci."

Dijagnoza autizma je već bila postavljena. Onda je usledio još jedan udarac sudbine - "Darija je umrla. U 29. godini, rak joj je oduzeo život."

Poslednjih godinu i po dana Igor je morao sam da se nosi sa podizanjem posebnog deteta. Mama mu u tome mnogo pomaže - "Svetlana radi kao učiteljica u osnovnoj školi radnim danima, a vikendom dolazi u posetu svojoj voljenoj unuci."

"Znate, već smo, u principu, bili spremni za dijagnozu, primetili smo. Nije mogla da se koncentriše. Govorili smo joj: "Mašo, daj mi loptu", nije reagovala, kao da nije čula. Kada je dobila invaliditet, bilo je teško, ali mi smo to prihvatili. Oni oko nje nisu se uvek ponašali normalno prema njoj: gledali su je iskosa."

Baka smatra da je takva reakcija društva razumljiva. Ljudi se retko susreću sa autističnom decom u svakodnevnom životu. To se može ispraviti samo većom pažnjom prema bolesti i otvaranjem razvojnih centara za decu atipičnog ponašanja.

"Strpljenje je glavno čemu nas Maša uči. Da biste komunicirali sa njom, morate biti veoma strpljiva osoba. Kad je mirna, igramo se sa njom, sve je u redu. Ali dešava se da ako nešto nije u redu sa njom, ne možemo da je razumemo i onda počne da vrišti. Ona vrišti i ujeda se. Ovo strpljenje je u ovom trenutku veoma neophodno", napominje Igorova majka, a Mašina baka Svetlana.

Maši je teško u vrtiću, pa tata i sam sedi sa njom svaki dan, a noći provodi u garaži radeći. Igor je optimista. Na pitanje "Kako zamišljate svoj život za 10 godina?"
odgovorio ovako: "Zamišljam da je ovo velika lepa kuća u planini. Maša uči u redovnoj školi, sa redovnom decom. Visoka, lepa devojka koja voli da čita knjige. I definitivno svira bubnjeve."

(Yumama)

BONUS VIDEO:

Simptomi autizam kod dece Tiktok/happy_ville