Da li su mame danas zaista nesrećnije nego pre? Mama o postporođajnoj depresiji i svim nametnutim idealima

Kad sam bila trudna, gledala sam prekrasne profile raznih mama na Instagramu. Dete milo leži u krevecu, dete sisa dok majka savršeno valovite kose nežno gleda u njega, bela ispeglana posteljina, šoljica beskofeinske kafe i vaza sa lalama, znate već kako izgledaju ti profili. Kao bajka. Jer jesu bajka. Kao što ne postoji Pepeljuga, ne postoji ni takav život sa detetom.

Beti Frajden je još pre 60 godina intervjuirala majke koje su joj anonimno priznavale da nisu ispunjene, da su usamljene i da ih je sram da priznaju kako su izgubljene usred podizanja porodice. Američka predgrađa sa kućicama ispred kojih su savršeno pokošeni travnjaci bila su slika srećnih porodica, a u tim kućama živele su nesrećne mame.

O tome se nije govorilo. Nije bilo društvenih mreža. Nismo mogle lako jedna drugoj deliti informacije, nismo se takmičile sa celim svetom u tome koja je mama bolja, nego samo sa susedstvom. Danas je stanje gore jer se merimo sa svima.

Nije teško zapasti u depresiju. Pre su se majke brinule oko ospica i dečje paralize, danas se brinu oko korone i 101 stvari koje nisu postojale ranije.

Mame influenserke toliko lažiraju stvarni život da olako drugima stvaraju komplekse, jednako kao što fotošopirane žene na naslovnicama nameću nestvarne standarde lepote zbog kojih mislimo da smo ružne, ili barem nedovoljno liepe. Jer tamo niko nema grbu na nosu, bubuljicu ili dlaku na bradi, podočnjake takođe.

Ne, mame influenserke nisu neispavane, to se sve raduje non-stop, popeglane frizure, savršena šminka. A opet, brendovi guraju samo takve mame. Jer stvarne mame, one koje prezentuju stvaran život, nisu u skladu sa brendovima. Kako da se krema reklamira ako dete slučajno plače? Ispast će da krema pecka pa da dete plače. Kako da se beskofeinska kafa reklamira uz mamu s podočnjacima? To jednostavno nije poželjan život, imati podočnjake. A brendovi prodaju bolji život. Oglašavanje je prodaja boljeg života.

Pisala sam o postporođajnoj depresiji i ranije. Mislim da jedan članak nije dovoljan. Moramo dovoljno puta ponoviti nešto da to normalizujemo. Postporođajna depresija nije bolest modernog doba ništa više nego što je to bila bolest doba naših baka i mama, samo se o tome nije govorilo.

A kad se o nečem ne govori, onda to ne postoji. Danas, kad su žene dobile snagu da se otvore i pričaju o svemu, čini nam se da se odjednom pojavila i ta nesrećna depresija, ali stvar je samo da smo napokon progovorile o tome!

Šezdeset godina nakon Beti Frajden osećamo isti problem kao i naše bake i mame, samo na drugačiji način. 

Danas žene uglavnom rade. Osećaju pritisak jer rade, a nisu sa svojom decom. Ako pak ne rade, onda osećaju kao da ih društvo gleda negativno. Zbog toga se često uznemirujemo i preispitujemo svaku odluku. Obaveze su postale strašne, kompetitivnost je narasla, normalno da nam je život ponekad haotičan i prenatrpan. Želele bismo sve uspešne žene poklikati:

- Radim i uspešna sam u poslu

- Provodim puno vremena s detetom

- Svaki dan kuvam zdravo

- Edukujem se o vaspitanju

- Vozim decu na x aktivnosti

I tako dalje. Znate na šta mislim.

Uostalom, pre smo živeli u zajednicama, u domaćinstvima u kojima su mame i bake uskakale, a danas većina mama nema pomoć koju ne treba da plati. Srećom, pomalo kao društvo napredujemo i očevi sve više shvataju koja je njihova uloga u odgoju deteta i nose sa nama mamama teret roditeljstva.

Ako mislite da je samo vama teško, nije. Potražite pomoć, postporođajna depresija se može liečiti. Niste ludi, s vama je sve okej, samo vas je malo "prebacilo". Osim stručne pomoći, više se družite.

Nazovite prijateljicu i izađite s njom u šetnju ili na kafu, socijalizacija je jako korisna za mlade mame. I dajte sebi vremena. Pre svega za sebe.

Barbara Slade Jagodić

Pročitajte i...