'Robi je ljupka beba, ali osećam da ga ne volim koliko bi trebalo': Ispovest jedne majke koja se borila sa postporođajnom depresijom

Njišući bebu u svom u naručju, Emilija nije trebalo da oseti ništa osim ljubavi prema svom novorođenom sinu. No nažalost, preplavila su je osećanja koja teško padaju ženama, posebno čim rode - da li sam napravila najveću grešku u životu?

Prema ministarstvu zdravlja, svaka deseta žena u Velikoj Britaniji bori se s postporođajnom depresijom i može se osećati distancirano od novorođenčeta. One majke koje nastave da osećaju roditeljsko žaljenje, poput ove mame iz Bristola, obično se sa tim bore dug vremenski period.

Takvo stanje može prouzrokovati partnerski razlaz, a za neke zaposlene mame beba može rezultirati njihovim zastojem u karijeri. To bi mogla biti tabu tema, ali stotine roditelja svakodnevno anonimno raspravljaju o svojim osećajima na društvenim mrežama, a Fejsbuk grupa pod nazivom Žalim što imam decu ima više od 24 hiljade pratilaca.

Psiholog Nataša Tivari ističe: "Stanje žaljenja zbog majčinstva češće je nego što bi mnogi pretpostavili. Činjenica je da većina žena nikada neće pronaći nekoga s kime se osećaju sigurno, kako bi razgovarali o svojim osećajima na tu temu".

"Bila sam sigurna..."

Roditeljsko žaljenje verovatno će se doživeti kao bolna čežnja za neproživljenim životom, uporediva s postupkom tugovanja. Emilija koja radi u sekretarijatu jednog fakulteta nikada zapravo nije želela decu, ali sa 34 godine, pristala je da pokuša kad je suprug Den rekao da želi porodicu.

"Osećala sam da će me to učiniti srećnom. Bila sam nesigurna, ali kad smo odlučili da probamo, bila sam jako uzbuđena. Bila sam zabrinuta, ali i zadovoljna što želi da ima dete sa mnom, osećala sam se posebno", rekla je.

Majka Emilija opisuje svoja osećanja kada je prvi put ugledala sina.

"Bilo je neverovatno kad sam prvi put držala Robina. Odjednom je bio s nama i nisam ga mogla da prestanem da ga gledam. Osetila sam mnogo naklonosti, ali nisam osetila nikakvu neverovatnu ljubav koju drugi ljudi opisuju. U svakoj prilici bih ga predala nekom drugom", rekla je ova mama.

Emilija je istakla i da je konstantno plakala i osećala krivicu, a kada je beba napunila četiri meseca ona se obratila lekaru, koji joj je prepisao antidepresiv.

"Bilo je sjajno vratiti se u nekadašnje stanje. Bilo je stvarno lepo osećati se ispunjeno i na miru popiti šoljicu čaja," kaže mama Emilija.

Kako pomoći sebi

Doktorka Tivari kaže da bi svako ko oseća ovakvu vrstu žaljenja trebalo da pronađe nekoga kome može da se otvori.

"Iskazivanje svojih osećanja prvi je korak u rešavanju problema, srama i osećaja krivice", kaže ona.

Tivari takođe dodaje da je veoma važna podrška partnera i da roditeljstvo nije zadatak samo jednog roditelja. Uz očevu podršku majka će se osećati mnogo bolje, sigurnije i samopouzdanije.

Pročitajte i:

Zapratite nas i na Instagramu!

Pogledajte ovu objavu na Instagramu.

Objavu dijeli Uživajte u roditeljstvu! (@yumama.rs)