"Videćeš."

Ta reč. Ta reč koju sam bezbroj puta čula tokom trudnoće. Često sam prepoznala da je izgovorena bez dobre namere. Prečesto napisana sarkastično uz onaj "he, he" prizvuk koji treba da je, kao, ublaži. Ponekad sam osetila da je iskorišćena uz podsmeh, kao neka vrsta ruganja mom neznanju i neiskustvu, usmerena kao strelica sa namerom da ubode moju bezbrižnost i da mi pokvari maštanja.

Ta reč je najgora koju možete uputiti trudnici. Nemojte je govoriti. Da, videće. Da, videla sam. I tek ću. I radujem se. Svemu. I onome što je teško i frustrirajuće i onome što zastrašuje i onome od čega grunu suze od nemoći. Preteško je žonglirati emocijama i ostati priseban, pribran, na zemlji. Zato ženi budi vetar u leđa, budi joj podrška, budi joj zabava, budi joj rame za plakanje i blještavi ekran telefona za dopisivanje i jadanje. Pruži joj ruku i ugrizi se za jezik pre nego što kažeš:"Videćeš." Daj joj elana i dodaj volje. Motiviši je i inspiriši. Ta reč zna jako da peče, ali ti niko neće to u lice reći. Prećutaće i progutaće, a veliki je to zalogaj za nekoga ko tek treba da otkrije kako je to biti majka, za nekoga koga tek čeka porođaj i oni prvi dani sa bebom kada nisi sva svoja.

Reci joj šta je to lepo čeka, čemu da se raduje, ispričaj joj kakva je magija gledati u svoje dete i kako ti se kroz grudi razlije milina dok udišeš miris bebe. Reci joj kako sve brzo prođe i kada joj se čini da nema kraja. Kaži joj da iskoristi svaki tren, svaki minut, svaki sekund. Jer oni tako brzo rastu…

Ja sam svoje najlepše videćeš dobila od svoje kume. Nikada neću zaboraviti koliko se obradovala kada sam joj rekla da sam trudna i kako mi je nakon par meseci rekla za svog sina: "Jutros me je zagrlio, pogledao pravo u oči i sav istopljen rekao MAMA! Jedva čekam da i ti to osetiš!" Hvala joj na tome.

Majko,budi drugoj majci melem, a ne pelin.

Mama Adrijana