Vrlo često se dešava da roditelji svoj bes, ljutnju i frustracije ispoljavaju na pogrešan način prema deci. Kako reagovati u ovakvim situacijama i biti smiren roditelj poslušajte defektologa.
Biti roditelj uopšte nije lako. Neispavanost, boginje, visoke temperature, polazak u vrtić, večita zabrinost samo su neke od mnogobrojnih simptoma roditeljstva. Koliko god da je prelepo, ono podrazumeva i teret koji ponekad može da izazove preplavljujuća osećanja ljutnje i uznemirenosti. Ovo su prirodne emocije koje se neminovno javljaju kod ljudi, ali to ne znači da morate biti njihove žrtve.
Jedan od načina na koji roditelji izražavaju ljutnju i frustraciju je vikanje na decu. U tim trenucima emocije ih sprečavaju da racionalno i smireno reaguju, te neretko izgube kontrolu nad svojim ponašanjem. Ovo se, naravno, ne dešava namerno, pa tek nakon što burno odreaguju postanu svesni da je reakcija bila predimenzionirana. Nakon izvesnog vremena, kada to shvate, često se javlja osećaj krivice koji dovodi do toga da se još gore osećaju. Ipak to nije garancija da u budućnosti u sličnoj situaciji neće isto reagovati.
Postoji niz strategija koje mogu biti od pomoći u ovim situacijama. Navešćemo neke od njih:
Definišite razlog svoje uznemirenosti
Zastanite na trenutak i razmislite šta vas je zapravo uznemirilo. Epidemija u kojoj se nalazimo nas može učiniti osetljivijima, tako da nas i sitnice mogu izbaciti iz takta. Događaji zbog kojih ste zapravo ljuti mogu biti zbir prethodnih problema, kao što su problemi na poslu, finansijska neizvesnost, zdravstveni problem, problemi sa partnerom. Nemojte dozvoliti da se dete nađe kao pogodna meta za ispoljavanje vaših negativnih emocija.
Povezane vesti
-
Miljana Cvetković |
01.07.2020.
Igra pretvaranja - da li se igrate 'kobajagi' sa decom?
Ne zaboravite da ste model
Studije pokazuju da vikanje decu čini agresivnijom, svađalački nastrojenom, plaši ih i ostavlja dugoročne posledice u vidu anksioznog poremećaja, niskog samopoštovanja i depresivnosti. Ne zaboravite da deca uče posmatranjem mnogo više nego slušanjem. Ukoliko je detetovo ponašanje uzrok negativnih emocija, objasnite mu to. Ono vas posmatra i vaše postupke tumači na različite načine. Ne očekujte da dete razume zbog čega ste tačno ljuti.
Dajte sebi 'time out'
Brze tehnike relaksacije su se pokazale kao vrlo efikasne u kontroli ljutnje. Odvojte se od situacije na nekoliko minuta. Duboko udahnite i izdahnite, time ćete na nekoliko trenutaka dobiti na objektivnosti. Sa ovom bistrinom svesti lakše ćete donositi roditeljske odluke.
Roditelj koji je smiren, ne negira loše okolnosti ili negativno ponašanje deteta, već ukazuje na to. On je na ovaj način usmeren ka rešenju i ne zaglavljuje se u 'problematičnoj situaciji'. Pored roditelja koji uspeva da zadrži smirenost, dete i kroz negativne i stresne situacije ne gubi osećaj prihvaćenosti i voljenosti.
