Život sa četvoro dece u Srbiji: 'Svi materijalni problemi jednom će biti juče, ali sreća koju donose deca...'

Četiri para obuće, četiri kompleta knjiga, dva paketa pelena i dve uplate za vrtiće - svakodnevna je računica roditelja koji odgajaju četvoro dece u Srbiji, a kojom magijom to uspevaju, otkrivaju porodice Jevtić i Mihajlović.

"Planirajući porodicu, želeli smo najmanje dvoje dece, sa dogovorom "ako se desi treće - desi se". Ispostavilo se da se desilo ne samo treće, već sa njim i četvrto. To mora da se doživi da bi se osetio taj osećaj radosti", priča majka.

Dejan je u to vreme bio nezaposlen, a Ana, kao i sada, primala je porodiljsku platu, zanemarljivu u odnosu na potrebe koje je iziskivalo podizanje dvoje školaraca i dve bebe. Vodili su se rezonom: "Svi materijalni problemi jednom će biti juče, ali sreća koju donose deca ostaje zauvek". Žive u stanu nimalo komfornom za šestočlanu porodicu, za koji otplaćuju kredit, pa su jednu sobu morali da pregrade da bi Vojin i Lena dobili svoj kutak.

Bilo je, a i sada ima, raznih komentara poznanika, od oduševljenja i iskrenih čestitki, preko neutralnih, npr. "lepo je videti puno dece, ali u tuđoj kući", do glasnog šuškanja iza leđa "šta će im to, ko će toliku decu izdržavati". Ne mare Ana i Dejan za tuđe priče, žive svoju milinu, ljubav nadjačava sve probleme.

Tražeći iole sigurniji i plaćeniji posao, otac se borio da uzgred, sa strane, namakne koji dinar više. Sada je zaposlen, podigli su malinjak, materijalne prilike su se promenile u njihovu korist. Ipak, ni blizu onome što bi se moglo nazvati lagodnim životom.

"Vanja i Ivan su veliki i razumeju šta im se može priuštiti, a šta ne, a dajemo sve od sebe da ne oskudevaju u onome što imaju njihovi drugari. Nedostaje nam mnogo toga, ne pamtimo kada smo izašli u neki provod, ali nas deca toliko ispunjavaju da se uopšte ne osećamo da nam nešto fali", kaže Dejan Jevtić.

Da su Vojin i Lena došli na svet dve godine kasnije, Jevtići bi, izračunali su, kroz mere pospešivanja nataliteta za treće i četvrto dete, od države dobijali 28.000 dinara.

"Ne znamo koliko će drugima značiti u planiranju porodice, ali nama bi mnogo vredelo da je nas zakačila ta pomoć. Pelene deset, vrtići osam hiljada, vannastavne aktivnosti, školski pribor", računaju Jevtići koje bi budžetske rupe zakrpili kad bi dobili sredstva koja će dobijati neki drugi roditelji koji krenu njihovim putem.

Četvrti embrion

Nenad i Nataša Mihajlović već sedam godina su među najbogatijim Beograđanima - oni imaju Dunju, Mašu, Maju i Dušana, koji su rođeni u razmaku od četiri minuta!

U domu Mihajlovića u Surčinu nikad nije dosadno, razdragane četvorke pune su pitanja i iznenađenja, svađaju se i mire, a prema rečima roditelja, najmirniji su kada se podele i igraju po dvoje.

"Nakon prve vantelesne oplodnje, Nenad i Nataša su do samog porođaja očekivali tri bebe. Međutim, nekoliko meseci kasnije, sačekalo ih je iznenađenje", nakon Dušana, Maje i Maše, pojavila se i Dunja!

"Pristali smo na tri embriona. Međutim, na prvoj kontroli videla su se četiri, a po zakonu i zbog zdravstvenog stanja majke i dece, ne bi smelo da ih bude više od tri, pa je doktor rekao da će morati jedan da ukloni. Ipak, na drugoj kontroli četvrti embrion se više nije video na ultrazvuku i doktor je rekao da se priroda za njega sama pobrinula", ispričao je ranije tata Nenad.

Život od jedne plate

I pored toga što su im četvorke najveća radost, roditelji pričaju da je njihovo izdržavanje zahtevno.

"Ne samo što ih je četvoro, već su i istog uzrasta. Treba ih obući i obuti, minimum po dva para obuće je već osam, a tu su i igračke, pribor za predškolsko" nabraja Nenad.

Veselo će biti od septembra, kada u kući budu imali četiri prvaka.

"Vrtić i predškolsko plaćamo za dvoje, za dvoje ne, ali ni to nije malo. Tako će biti i sa knjigama u školi, ali to je samo deo onoga što nas čeka. Još ako uniforme budu obavezne, onda je to dodatni novac", priča on.

Mihajlovići žive od jedne plate, a od Grada Beograda dobijaju svake godine jednokratnu pomoć, koja za roditelje dece predškolskog uzrasta iznosi prosečnu zaradu, za mame i tate osnovaca dve prosečne zarade, a one koji imaju srednjoškolce tri prosečne zarade.

"Nove mere za povećanje nataliteta svakako će značiti roditeljima sa više dece, ali u njima ima i određenih nelogičnosti. Prvo što one važe do desete godine, a to nije uzrast u kojem deca mogu da se osamostaljuju i počnu da rade, a drugo što će to važiti samo za decu rođenu od ove godine? Ove mere pomoći će roditeljima, ali sumnjam da će podsticati ljude na zasnivanje porodice, za to su najbolja stimulacija veće plate", kaže Nenad.