Otvoreno pismo mame pretučenog dečaka iz Niša: Ja sam ovoj državi podarila dva divna čoveka - sada ste vi na potezu

Otvoreno pismo majke pretučenog dečaka iz niške gimnazije "9. maj" prenosimo u celosti:

Želela bih da Vam kažem nešto o sebi i svom detetu.

Imam 48 godina i 22 godine karijere iza sebe. Kada sam bila na početku, nakon završenog fakulteta veliki broj mojih, prijatelja mog supruga je odlazilo iz Srbije tražeći bolji život negde drugde.

Nisam to želela, smatrajući najlakše je okrenuti se i otići i tražiti sreću i lagodniji život u nekim bogatijiim organizovanijim sistemima.

Želela sam da ostanem ovde i da se na svoj način izborim da sebi i svojoj porodici omogućim pristojan život u Srbiji, u gradu u kome sam odrastala i među ljudima koje najviše volim. Želela sam da svojim delima, svojim ponašanjem pomognem i doprinesem da se u Srbiji nešto promeni i da život bude bolji.

Kada sam dobila prvo dete u potpunosti sam bila svesna svoje uloge u njenom životu i pristupala njenom podizanju i vaspitanju sa puno ljubavi ali i puno odgovornosti.

Mudri ljudi kažu, oblik određuje sudbinu, a ja sam znala, da ja, kao majka, imam presudan uticaj i najviše mogu doprineti da oblikujem dete u dobrog čoveka, zdravu ličnost, uspešnog stručnjaka i građanina Srbije.

I tako sam krenula u roditeljstvo… Sa puno ljubavi, nikada se ne stedeći, učila sam ih lepom vaspitanju stalno ističući značaj pozitivnih i pravih vrednosti bitnih za život.

Uvek im je ukazivano na značaj ljubavi prema drugima, učeni su da poštuju tuđu ličnost bez obzira na različitost od njih, podsticani su na empatiju, ukazivano im je da nasilje i konflikt nisu način da se reši problem.

Svojim primerom, mislim da je to ipak presudno, smo im pokazivali da samo primenom takvog modela ponašanja, usvajanjem zdravih navika, vrednim učenjem i radom, mogu postati i biti dobri i uspešni ljudi.

Uz puno roditeljske ljubavi, suprug i ja smo stalno bdili nad njima i njihovim postupcima, nadgledali ih i uvek kada je bilo problema, nestašluka ili lošeg ponašanja, uz puno priče, uticali na njih da koriguju svoje ponašanje.

I evo ih sada, ona ima 19 godina, uspešan je student na 2. godini fakulteta, on 17, gimnazijalac je i uspešan sportista, juniorski reprezentativac.

Naravno od nas roditelja uvek će se čuti da su to najbolja deca na svetu, naša su…

Ali, vi od prvih naših komšija možete čuti da su to deca koja su lepo vaspitana, koja se uvek uredno jave, požele dobar dan, pitaju za zdravlje, ponude svoju pomoć ako vide da je potrebna.

Od njihovih profesora možete čuti da su to dobra deca, pozitivna, razumna, da su lideri koji svojim ponašanjem pozitivno utiču na svoje vršnjake.

Među svojim prijateljima i svom društvu su omiljeni.

Takvo dete je pretučeno dok je bilo u školi i sedelo na času. I to nije prvi put... Treći put je u situaciji da bude napadnut, a da pri tom svojim ponašanjem nije isprovocirao konflikt i napad.

Jako sam zabrinuta za njegovu bezbednost i bojim se sledeći put, ako nešto svi zajedno ne preduzmemo, neće biti palica i letvi, već nešto puno ozbiljnije, od čega neće moći da se tako lako odbrani i da posledice budu samo lake telesne povrede.

Znam da nisam sama, i da u Srbiji ima još mnogo zabrinutih i uplašenih majki.

Isto tako znam da u Srbiji ima mnogo roditelja kao što sam ja, koji su potpuno odgovorno pristupili svom roditeljstvu i podigli dobru decu koja su na pravom putu da budu dobri i uspešni ljudi.

Ja sam, kao roditelj dala sve od sebe i mislim da sam uradila pravu stvar za moju decu. To je bio jedan od mojih načina da svoju zemlju učinim boljim i lepšim mestom za život, podareći joj dva divna čoveka.

Sada ste vi na potezu".