Bude li te ikad takao onaj tvoj, samo dođi, pogledaj me i zagrli - ne moraš mi ništa reći

"'Sine… vrata ove kuće su ti uvek otvorena… a bude li te ikad takao onaj tvoj… samo dođi… pogledaj me… i zagrli… ne moraš mi ništa reći... slomiću mu svaku kosku u telu'… reče moj automehaničar… pre neki mesec… pričajući o ćerki… pred udajom…

Obožavam sve što ima veze sa njom…

Kongrese, seminare, edukacije i radionice…

Predavanja, filmove i stranice na internetu sa tom tematikom…

Međutim…

Najviše volim što se pomenuta nauka… ili mozda "tajna veština" može naći svuda… u svakoj ljudskoj interakciji… ili mestu…

U filharmoniji… pozorištu… kafani… šetalištu, košarkaškom terenu…

Pa i u automehaničarskom kanalu…

Dok otac koji je tu ostavio svoje najbolje godine… da bi prehranio i iškolovao svoje čedo… drži predavanje o vaspitavanju ćerki…

I nema tog profesora univerziteta i knjiškog moljca koji bolje poznaje materiju… i ko je učio sa više razumevanja… ljubav i odanost prema porodici…cucajuci to pile s njegovim očima… u rukama crnim od ulja… nakon dvanaestočasovnih smena… u kanalu…

Šta mislite…

Da li će ta devojčica biti maltretirana?

Da li će trpeti psihičko i fizičko zlostavljanje u braku?

Da li će misliti da nema spasa… propiti se i navući na tablete?

Da li će razviti paniku, hipohondriju ili neku psihosomatsku bolest?

Levitirajući između pakla u braku… i pakla osude od strane svoje sopstvene porodice ili društva…

Ili ce shvatiti da NE MORA da ostane u tom braku…

Da ima alternativu...

Da ima taju…

Bez svih zuba…

Ali sa velikim srcem… ogromnom dušom… i još većim rukama… koje ce je braniti…od svega…i svačega…

A čim ne mora…

To je sasvim drugi padež…

Njena sreća je tada samo njena stvar…

I zavisi od njenih ličnih preferencija…

Ali zato njena tuge…

Uvek ima s kim podeliti…

A tuge koje se dele…

I nisu toliko strašne…"

Završio je svoj dirljivi i poučni status poznati psihoterapeut.