Reči psihologa: U kom uzrastu deca najviše pate zbog razvoda roditelja?

Mnogi parovi ostaju u lošem braku samo zbog dece ili čekaju "najbolji uzrast" kad će dete moći da najlakše prihvati njihov razvod, a da li postoji uopšte period koji je najbolji kad pričamo o ovom problemu?

Prema dečjem psihologu dr Skotu Kerolu, kad god su u pitanju deca i razvod roditelja, neminovno je da će dete patiti, a jedini uzrast u kome će možda manje shvatati problem je uzrast do dve, maksimalno tri godine. "Ali znajte da će čak i dvogodišnjaci primetiti da se nešto događa, jer će biti svesni promene na emocionalnoj, a ne samo na kognitivnom nivou. Pogotovo ako su jako privrženi oboma", kaže dr Skot.

Kada govorimo o razdoblju nakon treće godine, trauma će svakako biti veća, jer deca imaju sećanja i tada već mogu delimično da shvate da se nešto događa, a što je dete starije, situacija će biti traumatičnija, "posebno u uzrastu od oko 11 godina", tvrdi ovaj stručnjak.

Do tada je dete već poživelo dobrih deset godina s oba roditelja, s oboma je razvilo dubok odnos, shvatilo važnost porodice, ali su deca tada još uvek nesamostalna i suviše egocentrična te će svaki problem između roditelja i vezan za konačan razvod shvatati mnogo teže, te se može desiti da se dete povuče u sebe, ali i da se jave somatske poteškoće i depresija.

Međutim, život ne bira pa roditelji često ne mogu da čekaju da dete pređe taj kritični uzrast da bi se razveli. Stoga je važno znati da kod dece čak ni sam razvod možda neće biti toliko traumatičan.

"Sam razvod nije najteži deo", objašnjava Kerol. "Najteži deo je sukob do kojeg dolazi tokom i nakon razvoda."

Taj sukob postaje posebno štetan ako se odvija pred decom, kad se roditelji svađaju i bez zadrške napadaju jedno drugo ili kad svaki od njih detetu govori samo ružne stvari o onom drugom. "U ekstremnim slučajevima, kad se roditelji stalno sukobljavaju pred decom", kaže Kerol, "razvod bi mogao biti čak i koristan".

Foto: Profimedia

Sam razvod nije najgora stvar na svetu, čak ni za dete do puberteta. Trauma je tim gora kad jedan od roditelja nakon razvoda doslovno prestane biti roditelj. Tada deca najviše pate jer im se čini da odlaskom jednog roditelja počinju gubiti dobar deo sebe. Pogotovo ako roditelj odluči da prekine kontakt ili bude puno manje roditelj u odnosu na ono kakav je bio pre.

"Nema goreg za dete od takve situacije", kaže Kerol i dodaje: ''A ako jako želite da deprimirate dete i učinite ga krajnje nesretnim, pogledajte šta se događa kad se roditelj ne pojavi u dogovoreno vreme za sastanak."

To je, opet ćemo reći, usko povezano s detetovim egocentričnim tendencijama zbog čega je normalno i prirodno da se deca tokom razvoda braka i kasnije, ako roditelji svojim ponašanjem odluče da produbljuju traumu, stalno pitaju: "Šta nije u redu sa mnom, u čemu sam ja pogrešio?"

Međutim, stvari se menjaju dok deca ulaze u tinejdžerski uzrast. S pubertetom su deca sposobnija da kritički razmišljaju te sve više teže vlastitoj samostalnosti i pronalasku vlastitog identiteta koji više nije toliko duboko vezan za porodicu pa im samim tim ni roditelji nisu više toliko potrebni.

"Jednom kada dete uđe u pubertet moći će bolje da razume i prihvati razvod roditelj, a katkad se i oni sami radije zalažu za razvod nego za ostanak u porodici s puno štetnih posledica.

Uz to, važno je znati i da će deca, ma koliko samostalna bila, neminovno patiti te će im trebati period prilagođavanja, a to obično traje oko godinu dana do godinu i po, u zavisnosti od toga koliko će se roditelji sami, s jedne i druge strane, potruditi da olakšaju detetu te promenu učine pozitivnom.

Zato roditelji moraju da znaju da su oni jedini roditelji svojoj deci i da ih razvod ne čini manje roditeljima, nego roditeljima koji žive na dve adrese.

Roditelj ne prestaje niti sme da prestane da bude roditelj nakon razvoda.