Danas smo Despot, njegov tata i ja bili u šetnji, sedeli sa prijateljima, smejali se, jeli kolače, bili kod Despotove prabake i pradeke na ručku, pričali i proveli jedan baš lep dan. A sad mislim na vas i želim da vam napišem tekst koji će vam se, nadam se, dopasti...

Vaspitanje dece je kreativni proces. Ja sam mama, još uvek malog deteta ali me čeka sve ovo što vam pišem... I pravo da vam kažem, jedva čekam! Kako da ih naučimo da budu zahvalni? 

Povezane vestiŽivot porodiceTrikovi u vaspitanju: Da li odgajate pametnicu?

Psiholozi kažu da je "zahvalnost" moćna sila i osećaj, koji pomaže čoveku da ide "napred". Prestajemo da posmatramo na neke odnose sa ljudima "pod moranje" i više cenimo druge i njihova dela. Da bi deci "približili" ovo osećanje napisaću vam šta smo moja mama i ja radile kada sam bila devojčica, nekada je i tata učestvovao, nekada i deca i prijatelji iz komšiluka, bake, deke...

Održavali smo takozvano "Veče zahvalnosti". Organizovali bismo "svečanu" večeru, mama bi napravila kolače, plačinke, kokice, ili leti jednostavno ležale i gledale kroz prozor u zvezde... (ako imate dvorište možete i napolju, još lepše, ja sam dete "zgrade"). "Igru" počinje jedna osoba, koja govori ime određene osobe i iskazuje joj "zahvalnost" za njena dela i postupke. Moraju se navesti konkretna dela svakog navedenog čoveka. Npr. "Zahvaljujem se komšiji, čika Adamu, što svako jutro kada kupi sebi dnevne novine, kupi i za našu porodicu i "zakači" ih na kvaku naših ulaznih vrata", ili "Zahvaljujem se Nikoli Tesli jer je svojim izumima mnogo doprineo celome čovečanstvu" ili "Zahvaljujem se mom mužu, tvom/vašem tati jer mi je kupio poklon bez povoda i obradovao me" itd. I tako svaki član porodice/društva navodi po jednu osobu kojoj se zahvaljuje na nečemu.

Povezane vestiŽivot i vaspitanjeZlatna pravila moje bake: Lepo vaspitane devojčice se ovako ponašaju...

Deca se uglavnom zahvaljuju mami, tati, sestri, baki, deki, učiteljici, drugarima... Nekada i sporednim ljudima koji su im nešto pomogli. Ovo je bitno jer im se na ovaj način stvara svest da postoji veliki broj ljudi koji nešto čine za njih ili druge za vreme njihovog života. 

Često deca imaju i zamerku i reči protiv nekoga. Ili odjednom počnu da primećuju koliko je neka osoba učinila dobra za njih i koliko ih voli i ceni. Shvataju i da negativno iskustvo, takođe, ima rezulatata.

Ovakva vrsta večeri je bila prilika da živimo i uživamo "u trenutku" i da kažemo jedni drugima koliko se volimo! Naučiću i mog Despota ovoj "igri" čim bude malo porastao. 

Kome ste vi, večeras, drage moje, zahvalne?

O autoru:

Sara Oster Rokvić

Dipl. filolog iz Beograda.
Mama dečaka Despota i veliki zaljubljenik u književnost i slikarstvo.
Autor Instagram-bloga @momsters, namenjenog budućim i sadašnjim mamama.