Dojila sam svoju unuku iako nemam mleka i ne interesuje me šta o tome mislite

Bila je neutešna. Probala sam sve. Nakon podizanja četvoro dece i jednog pastorka, očigledno je da sam bila poptpuno naivna kada sam mislila da sam ekspert, ispostavilo se da nijedan od mojih proverenih trikova nije uspešan. Da stvar bude još gora, neutešan plač moje dvomesečne unuke uznemirio je moju jednogodišnjakinju. Samo deset minuta pre toga sve je bilo u redu. Sada su obe plakale u glas, a crtaći na TV-u nisu bili nimalo utešni.

Ona se nije složila sa tim.

“Ne mama, ne želi da pije na flašicu, a i nisam izmlazala mleko u svakom slučaju.”

Od tada je prošlo nekoliko meseci i ćerka se vratila na posao, a ja sam se naravno ponudila da čuvam unuku. Njene smene po povratku na posao su trajale samo tri sata, ali to je ipak bilo najduže vreme da njih dve budu razdvojene duže od brzinskog tuširanja. Kada je stigla do mene, otpakovala je torbu sa pelenama, donela izmlazano mleko i milion puta rekla ‘izvini’.  

I, evo me. Držim dve uplakane bebe, jednu na jednom kuku, drugu na drugom i ne znam šta ću i gde ću. Ovako izgleda kada imate blizance, pomislila sam.

I dok su one horski vrištale i parale mi uši, odjednom je dim ispunio sobu. Naime, uključio se komšijski protivpožarni alarm čiji piskavi zvuk je došao kao šlag na tortu. I dok sam krpom pokušavala da, i dalje noseći devojčice, rasteram dim, odjednom sam shavatila da mi je lice potpuno mokro. Okrenula sam se prema ogledalu i videla da mi se niz lice slivaju suze. U svom tom haosu nisam čak ni primetila. Osetila sam se bespomoćno, neupotrebljivo i poraženo. Ovo blizanačko majčinstvo je bilo prenaporno za mene. I povrh svega, shvatila sam sa čime se moja ćerka suočavala svakog dana. Želela sam da budem dobra mama i baka, ali mi nikako nije polazilo za rukom.

Njišući glavom, šetala sam kroz kuću pevušeći neku pesmicu kako bih umirila bebe, ali možda čak i više sebe. Tada sam videla supruga na vratima kako me u čudu gleda tako izbezumljenu, čupavu sa razmazanom šminkom. Samo je tiho prišao, uzeo našu ćerku i otišao sa njom u drugu sobu.

Sela sam na krevet i dalje držeći unuku u naručju. Meškoljila se, a ja sam dobila neki čudan majčinski instinkt iako nisam imala mleka već nekoliko meseci. Stavila sam je na grudi ne razmišljajući previše. Bio je to samo trenutak, a ona je prihvatila. U roku od nekoliko minuta utonula je u san.

U tom trenutku moj suprug je ušao u dnevnu sobu i bio prilično iznenađen prizorom. Pitao je da li je to u redu, a ja nisam videla razlog zašto ne bi bilo. Sva moja deca su sisala najnormalnije. Bila sam cucla-varalica u ljudskom obliku i bila sam sigurna da ni mojoj ćerki sve to neće smetati. 

Tako je i bilo. Kada se vratila sa posla ispričala sam joj šta se desilo. Smejale se celoj situaciji, a ćerka mi je rekla: “Meni ne smeta, ako ne smeta tebi”. Nije mi smetalo, nimalo.

Nakon toga sam čuvala unuku još nekoliko puta i svaki put joj davala dojku da se umiri. Razumem da će mnogima ovo biti kontroverzno, ali iskreno, ne interesuje me. Volim unuku i ćerku i uradiću sve kako bi njih dve bile srećne, čak i “suvo dojenje”.