Da, moje dete spava sa mnom u krevetu! Ne, nije me briga šta vi mislite o tome!

Iz nekog razloga ljudi veoma vole i uživaju da komentarišu odluke drugih roditelja, posebno kada je reč o spavanju. Kada kažem da moja ćerka povremeno spava sa mnom u krevetu, drugi roditelji, stranci, članovi porodice i prijatelji me pogledaju kao da kršim jednu od 10 Božijih zapovesti. Iako nisam preterano religiozna, prilično sam sigurna da ne postoji zapovest koje kaže "Ne spavaj u istom krevetu u kome spavaju tvoji sinovi i kćeri". Ali možda sam ja propustila nešto...

Zapravo - nije!

Moja ćerka i ja ponekad spavamo zajedno zato što se ona pomalo plaši mraka u njenoj novoj sobi. Moja ćerka i ja ponekada spavamo zajedno zato što se uželimo jedna druge kada je ona kod tate (njen otac i ja smo razvedeni i delimo starateljstvo). Ponekad, kada vidim koliko brzo raste, nedostaje mi to što više nije beba i nedostaju mi oni dani kada je spavala na meni. 

Nekada davno ljudi su spavali zajedno kako bi se ugrejali i nikome nije bilo neobično kada vidi dete koje spava sa roditeljima. U ovo savremeno doba, kod novih generacija roditelja, mišljenja su, kao i u vezi sa svim, podeljena: neki su izričito protiv spavanja sa decom, dok drugi u potpunsti to podržavaju. I svako ima pravo na svoje mišljenje, ali ono što se ja stalno mislim je: zašto je ikoga briga šta rade drugi roditelji?

Ako vi ne želite da spavate u istom krevetu sa svojim detetom- nemojte. Ali pustite mene! 

Ne "prevrćite" očima, i ne govorite mi kako nikada dete neću odvići od spavanja u mom krevetu.

Da li vi zaista mislite da će moja ćerka, kada bude u svojoj prvoj ozbiljnoj vezi, ili u braku, želeti da spava samnom u krevetu? Da li stvarno mislite da će imati želju da spava sa mamom i kada dobije svoju prvu menstruaciju? Biću srećna ako me baš skroz ne stavi na neku tinejdžersku "utišaj se" opciju! 

Deca su samo jednom deca. I svaki roditelj koji je nekada bio dete, da ne kažem, SVI, znaju da su deca bića koja zavise od nas. Bebama su potrebni roditelji. Deci su potrebni roditelji. I tako i treba da bude. 

Jednom će da porastu, i ako mi, roditelji, uradimo naš posao kako treba, postaće nezavisni. A do tada, oni nas trebaju, a nekima od njih potrebniji smo noću nego danju. Ako imaju potrebu da spavaju sa nama, kada im to učinimo, mi ispunjavamo njihove potrebe, a to je ono što jeste naš posao, da budemo tu za njih. 

Ponekada je zagrljaj moje ćerke potrebniji meni, nego što je moj potreban njoj. 

Neki roditelji imaju potrebu da guraju svoju decu da odrastu što pre i forsiraju ih da postanu nezavisni, umesto da sačekaju da njihova deca na to budu spremna.  

Meni je zadovoljstvo da dopustim svojoj ćerki da spava u mom krevetu, kada vidim da joj je to potrebno. Drago mi je da mogu da učinim da se pored mene oseća sigurno i bezbedno. I do sada, moje dete je nezavisno i jako taman onoliko koliko treba da bude. Ali i vezano za mene taman onoliko koliko to treba da bude. 

I na kraju, mene ne zanima da li vaša deca spavaju sa vama u krevetu ili ne. Ne zanime me ni da li spavaju u krevetu, krevecu ili gde god. Ono što radite kod vaše kuće je vaša stvar i dokle god ne povređujete vaše dete, slobodno radite šta vam je volja. Zato ja vas molim da ne kolutate očima, ne komentarišete i ne gledate zapanjeno kada vam kažem kako ja odgajam svoje dete. Nije važno da li me poznajete ili ne, vaše mišljenje nije neophodno, osim ukoliko vas ne pitam za njega.

Ako je spavanje sa detetom u istom krevetu zločin, onda ja činim krivično delo građenja odnosa sa svojim detetom. Ali, meni osmeh moje ćerke govori mnogo više od vaših saveta. 

Tako da, izvinite me, izjašnjavam se nedužnom!

Izvor: Popsugar.com