Ne idemo nigde ovog leta - i to je sasvim uredu!

"Vreme je odmora i, kao i uvek, sa svih strana mi pristižu uobičajena pitanja: "Šta ćete preko leta?", "Da li planirate neki put?", "Gde ćete na more?"...

Imamo sreće da živimo u Oregonu, koji na dva sata vožnje ima i plažu i planine, tako da ćemo jedan vikend sigurno provesti na nekoj od tih destinacija, pre nego što počne škola.

Ali, slušajući druge mame na igralištu, o tome kako njihova deca idu u Dizni parkove, kako će putovati na more ili imaju porodično okupljanje na drugom kraju države, počela sam da se osećam loše.

A onda sam prestala... Prestala sam jer znam da će moji dečaci imati sjajno leto!

Nedelju dana od početka raspusta, udružila sam se sa još nekoliko mama koje moraju da rade preko leta, da našoj deci pružimo jedan od onih starih dobrih odmora, bez rasporeda i briga, kada po ceo dan mogu da voze bicikle po kraju, trče kroz prskalice i jedu sladoled dok im zubi ne utrnu!

Od ponedeljka do srede, sva deca će "u paketu", svaki dan, ići na mini-kamp kod nekog drugog. To će i roditeljima obezbediti malo slobodnog vremena, a da pri tome ne moraju da troše pare na ženu koja će im pričuvati dete.

Prvi mini-kamp je u ponedeljak održan u našoj kući. 

Pet dečaka bilo je kod nas i evo šta se događalo: gradili su ogromnu tvrđavu od peska, ratovali su sa pištoljima na vodu, igrali Majnkraft, ručali u dvorištu, napravili sopstveni zastavu, šetali do parka gde su se kvasili u fontani i lajali jedni na druge kao da su psi, smišljali su jedni drugima smešne nadimke, ljuljali se, igrali žmurke, pojeli mnooogo grickalica, išli do dečijeg pozorišta i na kraju čitali novu uzbudljivu knjigu... Malo li je?

Naravno da je bilo veoma iscrpljujuće, ali moram da priznam da je bilo i prilično zabavno.

Sledećeg dana, kada sam ih pokupila od moje prijateljice Šeron, stariji sin pričao mi je kako je satima vozio bicikl, a mlađi kako je prvi put svirao klavir (izvini Šeron). Ispričali su mi i kako su igrali ping-pong, sami išli po mleko i voće do prodavnice na uglu i kako su Nutelu i kikiriki puter jeli za ručak! 

Foto: Profimedia

Sve u svemu, još jedan veoma uzbudljiv dan na raspustu!

Kada sam svog maleđeg sina stavljala u krevet, ponovio mi je koliko mu je bilo zabavno i kako jedva čeka da sutra ide kod moje prijateljice Džen i njene dece. A onda je, sve dok nije utonuo u san, razmišljao o tome šta će raditi sutra. Da li i kod njih ne mora da se spava preko dana? Da li da ponese kupaći? I da li će i kod Džen da ručaju Nutelu"?

Ko bi rekao da može biti tako zabavno "ne raditi ništa"!"