Imao sam želju da se sa svojim trogodišnjim sinom Maksimom priključim učesnicima Parade i tako im dam podršku. Video sam da je bilo šarenih zastava i balona, što bi ga sigurno uveseljavalo. Dan je bio divan, k’o stvoren za šetnju. To što bi video da muškarci ljube muškarce u usta, ili devojke ljube devojke, ne bi mu bilo ništa čudno jer nije razvio predrasudu da se samo muškarci i žene međusobno ljube u usta. Ipak, nisam otišao jer nisam želeo da rizikujem da neki „normalni“ ulete sa štanglama, noževima, pištoljima i počnu da prevaspitavaju nas „nenormalne“ iz Parade.

Moja želja da odem sa sinom na Paradu ponosa motivisana je potrebom da sprečim nastanak predrasuda kod njega, ali i da se borim za njegovu budućnost. Razlog Parade ponosa je međusobno prihvatanje i osobe koje politički korektno zovemo LGBT populacijom ne poručuju da su ponosne jer su LGBT, nego da su ponosne na ono što jesu, a njihova seksualna orijentacija je samo deo njihove celovite ličnosti, ali onaj deo za koji ih ovakvo društvo u kom živimo osuđuje.

Šta ako Maksim počne da ispoljava homoseksualne tendencije? Da li da ga zbog toga kažnjavam? Pa, ljudi, to je prirodna stvar! Neke osobe imaju sklonost ka osobama istog pola. Pa šta? C'est la vie, c'est l'amour.

Kao što sam nežan prema svojim ćerkama, nežan sam i prema sinu. Mazim ga, štipkam za debele obraze, golicam. Ljubakam ga. Posadim ga u krilo da mu čitam knjigu ili da gledamo TV. Tuširam ga. Ponekad spavam s njim. Bio sam očajan kada mu je moja mama kupila pištolj za rođendan. Nisam joj ništa rekao, da je ne uvredim. Pustio sam Maksima da se igra. Njegova igra s tim pištoljem je ionako bila bezazlena, s obzirom na to da je lišen agresivnog televizijskog sadržaja. Sutradan kad je tražio pištolj rekao sam mu da se polomio. "Kupićemo nov?", pitao je. "Važi", odgovorio sam i završio s tim. Naravno da ga nije više tražio. Da li ga vaspitavam da bude gej? Ne. Dajem mu nežnost koja mu treba i otvoreno ga volim. Usađujem mu one vrednosti koje i sam poštujem. Nastojim da mu pomognem da izraste u osobu koja ima izgrađen moralni sistem, koja barata određenim veštinama koje će mu pomoći da se snađe u životu, koja je sigurna u sebe i koja ume da voli sebe i druge. Osim porodice i prijatelja, prema kome će on tu ljubav ispoljavati, to nije moja stvar. Ali ono što jeste moja stvar, to je da se borim za to da on sutra može bez straha držati za ruku koga god želi.