Uz pomoć poznate pesme „Kada ne kažeš baš ništa“ mama Kejti je opisla kako izgleda život s četiri nestašna dečaka.
Za to vreme, njeni mališani se rvu, prevrću i skakuću po stočiću za kafu i sofi. Ona nastavlja staloženo da peva i, uz to, pokazuje papire na kojima su ispisani komentari koji prave duhoviti tekst pesme.
Kejti podseća da, kad je tiho, mama zna da dečaci prave neki plan, da je nered njena realnost i da „nikad niko nije kriv“.
Ipak, Kejti na kraju pesme dodaje da voli svoje sinove, da je blagoslovena i da su oni najbolji dečaci na svetu.