Svečano obećavam da ću:
• Misliti o sebi kao roditelju. Ja nisam samo nečiji prijatelj, nečiji radnik, nečije dete. Ja sam i roditelj. To je možda i najvažnija uloga koju imam.
• Pokušavaću da svoje dete razumem i podržim. Ono nema nikoga osim mene. Tek kasnije će vršnjaci biti značajni u njegovom životu, ali čak i tada, ja ću uvek biti njegov roditelj. Drugog tatu ili mamu nikada neće naći.
• Kontrolisaću svoje ambicije i negovati njegove. Moje dete ne mora i ne treba da bude isto kao ja. Ono treba da ima sopstvene snove i želje.
• Razgovaraćemo, dogovoraćemo se, pregovaraćemo. Komunikacija će uvek biti način našeg razumevanja i osnova poverenja.
• Kažnjavaću ga (kad god moram) samo rečima i tako da ga nikada ne ponizim.
• Izvršavaću obećanja koja mu dajem. Zato ću biti oprezan sa onim što obećavam.
• Dozvoljavaću mu pravo na grešku. Često zaboravim da je moje dete samo dete. Ono se tek razvija i uči na svojim greškama. Neophodno je da toga budem svestan.
• Negovaću njegovo samopouzdanje. Pohvaliću ga kad god mogu, ne samo za postignute rezultate već i za uloženi trud.
• Poštovaću njegovo mišljenje. I meni je u mom detinjstvu bilo veoma važno da me roditelji saslušaju i uvaže ono što imam da kažem. To je važno i mom detetu.
• Upoznaću svoje dete sa njegovim pravima. Biću prva osoba koja će ta prava u njegovom životu i poštovati. Moje dete ima pavo na život pun prava.
• U svakom uzrastu, moje dete će osim prava imati i svoje obaveze. One će ga usmeravati i podsticati dalji razvoj.
• Stalno ću podsećati svoje dete koliko ga volim. Iako verujem da ono to zna, važno je da mu to govorim i pokazujem. Tako ću dodatno negovati naš odnos a ono će odrastati sa uverenjem da u meni ima podršku.
• Pokušaću svom detetu da omogućim i koren (osećanje doma, sigurnosti, porodice...) i krila (slobodu da istražuje u spoljašnjem svetu, kako bi naučilo da se bori, gubi i pobeđuje... jer ima gde da se vrati, u sigurnost svog doma i porodice).
Jelena Holcer, pedagog