U fazi zasnivanja porodice, partneri treba da nauče da žive zajedno, i to na način koji se razlikuje od onog kada su bili mladić i devojka. Bračni par treba da razvije načine komunkacije - kako kroz verbalni dijalog, tako i kroz neverbalni, odnosno kroz ponašanje. Jer, u fazi zabavljanja i zaljubljenosti, partneri najčešće komuniciraju neverbalno, "bez reči". Međutim, u bračnoj zajednici je neophodno dogovaranje oko većine zajedničkih obaveza, odgovornosti, interesovanja i planova.

Struktura odnosa

Partneri u ovoj fazi postavljaju strukturu međusobnih odnosa i odnosa sa članovima šire porodice. Zadržavaju svoju privatnost, uz prihvatanje drugog partnera kao dela zajedništva. Ovaj odnos se razlikuje od svih prethodnih (sa

U bračnoj zajednici je neophodno dogovaranje oko većine zajedničkih obaveza, odgovornosti, interesovanja i planova

roditeljima, braćom, sestrama, prijateljima, kolegama). Bračni par uspostavlja polupropustljivu granicu prema spoljašnjem svetu - koji čine članovi porodice, rođaci, prijatelji, kolege, pa i društvo u celini. Menja se odnos prema roditeljima, sa više samostalnosti i inicijative u individualnom i bračnom životu.

Postavljanje porodičnih pravila

Bračni par postaje samostalna jedinica za sebe, koja je i ekonomski nezavisna. Stvaraju se nova pravila za funkcionisanje. Na primer, uspostavlja se pravilo brige o domaćinstvu, sa podelom rada - koja može da bude 

Za usaglašavanje pravila zajedničkog života veoma je važno da partneri prihvate činjenicu da je svako od njih ličnost za sebe, sa sopstvenim iskustvom i karakteristikama

tradicionalna (prema polu), ili prema sposobnostima i afinitetu. Zatim, tu su i pravila oko dolaska kući, pozivanja prijatelja, da li će mesečna primanja biti zajednička ili odvojena, čije će ime stajati na vratima. Takođe, stvaraju se pravila o načinu izražavanja nežnosti i bliskosti, u kojim situacijama - pred rođacima, ili samo kad su sami. Bračni par bira i prioritete u rešavanju problema i zasniva obrasce načina razrešavanja sukoba. Na primer, da li se o problemu govori otvoreno, ili se prećutkuje, ko prvi popušta.

Ova faza zahteva velike promene kod svakog partnera. Pravila koja se tada ustanove, provlače se kroz čitav životni ciklus. Tako se dešava da, ako partneri nisu razrešili sukobe i nesporazume iz ove faze, oni vremenom postaju sve veći. Za usaglašavanje pravila zajedničkog života veoma je važno da partneri prihvate činjenicu da je svako od njih ličnost za sebe, sa sopstvenim iskustvom i karakteristikama. One su, između ostalog, uslovljene i načinima na koji je funkcionisala porodica iz koje su došli. Takođe, treba da shvate kako je pred njima period prilagođavanja i stvaranja pravila koja će regulisati njihove međusobne odnose. PageBreak

Načini komunikacije

Neophodno je uspostavljanje prave komunikacije, uz poštovanje slobode da može da se slobodno govori o ličnim potrebama. Prava komunikacija je ona kojom se direktno i otvoreno saopštavaju misli, osećanja i potrebe, i to

Prava komunikacija je ona kojom se direktno i otvoreno saopštavaju misli, osećanja i potrebe, i to spontano i prirodno

spontano i prirodno. To podrazumeva aktivno slušanje, a zatim i davanje odgovarajućeg odgovora. Ovakav način komunikacije se označava kao zdrav i zreo. On zavisi od toga kako su partneri naučili da komuniciraju sa svojim roditeljima i drugim ljudima. Nemogućnost da se partneri prilagode na zajedništvo, može da dovede do krize - koju, između ostalog, mogu da reše i rađanjem deteta. Tada se stvara iluzija o promeni koja će da stabilizuje njihov odnos.

Dolazak novog člana porodice

Ova faza započinje trudnoćom i rađanjem prvog deteta. Do tada su muškarac i žena obavljali samo ulogu bračnih partnera. Sa novim članom porodice, oni prihvataju i ulogu roditelja. Partneri mogu da se raziđu i izgube svoje bračne uloge, ali roditeljske uloge ne gube nikada. Podizanje deteta je jedan od najkreativnijih, najvrednijih poslova - koji zahteva znanje, vreme, napor, izuzetno razumevanje i zalaganje, kompletnu promenu dotadašnjeg stila života. Ali, daje i velike nagrade tokom procesa formiranja ličnosti deteta. Samo roditeljska ljubav, ma šta se pod tim podrazumevalo, nije dovoljna, jer može da bude nekritična ili nesamokritična. Dobro je dobiti na vreme prave informacije, podršku i pomoć (na vreme - ne znači od rođenja, već od začeća, jer život deteta počinje tada).

Promena odnosa u porodici

Rođenje deteta je, uslovno rečeno, stresan događaj za svaki bračni par. Menja se partnerski odnos, kao i odnos sa širom porodicom. Dolazi do prvog udaljavanja partnera - jer sva pažnja, uglavnom majke, odlazi detetu. Majka znatno manje investira u partnersku ulogu, dok istovremeno ima izraženu potrebu za stalnom podrškom partnera. Oba partnera treba da pristanu da dete bude na prvom mestu. Odnos stabilne dijade (muž-žena), iznenada

Partneri mogu da se raziđu i izgube svoje bračne uloge, ali roditeljske uloge ne gube nikada

postaje nestabilna trijada (muž-žena-dete), bar par meseci. Težeći ravnoteži, ona zahteva promenu odnosa u porodici, sada proširenoj. Rođenje prvog deteta može da uzrokuje tešku krizu u bračnom sistemu. Žene koje postaju majke, često moraju da napuste posao, mnoge se osećaju nepripremljeno da preuzmu ulogu majke, očevi se takođe osećaju nedorasli zadatku koji se od njih očekuje. Stalni umor i smanjeno seksualno interesovanje žene, kod muškarca može da izazove osećaj napuštenosti. Rađanjem deteta, odgovornost partnera jednog prema drugom prerasta u odgovornost "za sve nas". PageBreak

pravila-bracnog-i-porodicnog-zivota
Pitanje autoriteta

Za vreme ove faze, bračni par mora da donese niz važnih odluka: kako se raspoređuje autoritet u porodici, da li ga nosi samo jedan od roditelja (otac ili majka), ili je zajednički, ili su baba i deda porodični autoriteti. To je od

Vreme krizePo rođenju deteta, muž može da oseća kako žena suviše vremena posvećuje novom članu porodice, to jest da se njemu oduzima pažnja. Pored ljubomore, može da se javi i osećanje odbačenosti i napuštenosti, i sl. Napetost u partnerskom odnosu može da se prenese na dete, koje postaje razdražljivo i bolesno. Sa druge strane, žena se oseća napušteno, prepuštena samoj sebi, zbog čega se ponovo okreće roditeljima, tražeći pomoć. Bračnom paru roditeljstvo tako postaje mnogo veći teret nego zadovoljstvo. Prepliću se osećanje dužnosti i povremene nemoći - da pored psiholoških problema koji pritiskaju porodični sistem, moraju da razrešavaju i niz socijalnih problema. Napetost oko rođenja deteta, preuzimanje roditeljske uloge, promena u odnosima između partnera i u odnosima sa roditeljima iz prethodne generacije - dovodi do toga da je ova faza u životnom ciklusu porodice označena kao kritična tačka, sa visokim kriznim potencijalom. O tome svedoči i veliki broj razvoda.

suštinske važnosti za strukturu porodice u odnosu na hijerarhijsku organizaciju i pitanje moći u porodici. Ako se roditelji bore oko moći i autoriteta - kako među sobom, tako i sa svojim roditeljima, onda se kod deteta još od najranijeg detinjstva stvara konfuzija o tome koje i čije pravilo treba da se poštuje i prihvata. O svim tim pitanjima partneri treba otvoreno da razgovaraju i da se dogovaraju.

Rođenje prvog deteta zahteva uspostavljanje nove porodične strukture u odnosu na granice prema roditeljima iz prethodne generacije. Roditelji roditelja dobijaju ulogu babe i dede, čime oživljava njihova potreba da još jednom budu od koristi svojoj deci. Ali, pomoć i podrška nekada mogu da se pretvore u sredstvo za dokazivanje neumešnosti i slabosti mladih roditelja. Ma koliko par planirao promene u komunikacijama kada dođe treći član, realnost je nešto sasvim drugo. Kao što u fazi zasnivanja porodice može da dođe do izražaja nerealna predstava o braku, tako u fazi rođenja prvog deteta može da dođe do izražaja nerealna predstava o roditeljstvu.

Mladoj porodici treba omogućiti da pronađe mehanizme koji su neophodni za ispunjavanje ličnih i porodičnih ciljeva: profesionalna afirmacija i karijera, dovoljno prostora za njihove emotivne i seksualne kontakte, odnose sa prijateljima i rođacima, samostalnost u odlučivanju, kao i razvijanje odgovornosti i zajedničke brige prema detetu.

Snežana Damnjanović Mitić