"Kupiš kilogram crnog luka, rasporediš glavice u nekoliko činija i staviš ih u sobe u kojima provodiš najviše vremena. Luk će "upiti" sve viruse i bakterije a ti ćeš cele zime biti zdrava".

Ne sećam se od koga sam i kada dobila ovaj savet ali sam pre par godina rešila da ga isprobam. Postavila sam velike glavice luka na trpezarijski sto, u ugao dnevne sobe, predsoblja...

Prijatelji su nam se smejali, zapitkivali, zvali da vide da li smo još uvek zdravi... Nekima se luk činio kao izvanredna dekoracija ali skoro da nije bilo nikoga ko je poverovao da čini čuda.

Iskreno, nisam verovala ni ja, ali osim utrošenih para, nisam imala šta drugo da izgubim.

Da li zbog luka ili neke čudne sreće, te godine smo svi ostali zdravi. Oko nas je harao svinjski grip, igraonice su bile poluprazne, obdaništa takođe, samo su moja deca išla svuda i bila prilično zbunjena što nemaju sa kim da se druže.

Prošle zime sam sve ponovila. Ovaj put je bilo i onih koji su rešili da probaju to čudo od luka, i dalje ne verujući.

Mi smo ponovo ostali zdravi. Ne sećam se da je iko kinuo.

I baš zbog toga sam iznenadila samu sebe kada sam shvatila da sam ove godine zaboravila da "dekorišem" stan.

Da li zbog leta u septembru ili zbog proleća u mojoj glavi, svejedno, ove godine sam pustila da nam virusi uđu u kuću.

Razboljevali smo se redom, jedni za drugima. Neko je prošao bez temperature, neko bez povraćanja, ali niko nije ostao zdrav.

Luka sam se setila tek kod trećeg menjanja Nikolinine posteljine.

Ostavila sam sve i otrčala na pijacu. Birala sam najveći i najlepši, da privuče sve što može. Napunila sam činije, postavila ih uz one sa kestenjem i grožđem i ubedila samu sebe da će nas sledeći "talas" sigurno zaobići.

Ja moram da verujem u to. Ko ne veruje, neka proba...


Foto: Privatna arhiva

Mama Tatjana Trajković