Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Brendirana dečja odeća - da ili ne?

"Odeća ne čini čoveka" je svima poznata izreka. Možda ovoj izreci treba dodati: "...ali, ne čini ni dete".

 Izvor: Foto: Shutterstock

U savremenom društvu, roditelji se često žale na gubitak "pravih vrednosti", na potrošačko društvo, na loše uzore koje njihova deca imaju. Sa druge strane, zaboravljaju da su upravo oni najveći uzori svojoj deci u onom uzrastu kada je uticaj uzora najveći. U starijim razredima osnovne škole, roditelji više ne predstavljaju primarne uzore, ali u zavisnosti od osnovnih modela vrednosti koje su do tada "usadili" u dete, zavisiće svi naredni uzori. Insistiranje roditelja na brendiranim igračkama ili odeći, kod dece bitno utiče na njihov razvoj i iskustvo koje će sa sobom poneti kroz čitav proces odrastanja.

Zašto roditelji kupuju deci brendiranu odeću?  

Ukoliko je brendirana odeća sinonim za kvalitetniju odeću, postoji veliko opravdanje za njenu primenu. Po principu «Nisam toliko bogat da bih kupovao jeftine stvari», roditelji radije biraju da kupe nekoliko kvalitetnih odevnih predmeta nego veliki broj onih za takozvanu jednokratnu upotrebu.

Nažalost, razlozi za kupovinu ovakve odeće su najčešće druge prirode:

•    Uklapanje u vršnjačku grupu. Samo u izuzetnim slučajevima, to jest kada je većina dece u vršnjačkoj grupi obučena na sličan način, delimično se može razumeti roditeljska potreba da njihovo dete bude obučeno kao i druga deca. Misle da će tako biti bolje uklopljeno i izbeći negativno etiketiranje. Međutim, činjenica je da NE POSTOJI niti jedna vršnjačka grupa gde roditelji sve prisutne dece imaju mogućnosti da kupuju isključivo brendiranu odeću.

•    Materijalni status. Skupocenom odećom svoje dece roditelji pokušavaju da pokažu svoj materijalni status (ko će u komšiluku imati najveću kuću, to jest čije će dete imati najskuplju odeću, i slično).

•    Nedostatak iz ličnog detinjstva. Roditelji veruju da ono što je njima nedostajalo mogu sada priuštiti svom detetu, a da će detetu to značiti onoliko koliko bi značilo njima. Međutim, vaše dete živi u sadašnjem trenutku, ima svoje potrebe i želje - koje ni po čemu ne moraju biti nalik vašim.

•    "Dete traži". Ova rečenica postaje sastavni deo mnogih roditeljskih opravdanja. Na izgled, kao da svaku detetovu želju oni doživljavaju kao neopozivi razlog za ispunjavanje. Sa druge strane, mnoge druge dečje želje (da, na primer, provode više vremena sa mamom i tatom, da se nečeg zajedno igraju, da i dete ima pravo na svoje mišljenje...) se uopšte ne uvažavaju, tačnije, često se sasvim ignorišu. Drugim rečima, ne kupuju roditelji detetu brendiranu odeću ili igračke jer ih "dete traži", već da bi ispunili neki svoj lični interes.

•    "Kupovina" druge dece. Kada je u određenom dečjem uzrastu popularna ova ili ona serija ili crtani film (Ben Ten, Hana Montana i slično), sve u vezi sa tim likovima postaje veoma popularano i kod dece. Ona se lako poistovete sa svojim omiljenim junakom. Kada u tom vršnjačkom okruženju neko dete "iskoči", pa ima mnogo detalja, odeće, igračaka… kao i određeni trenutno aktuelni heroj, i to dete postaje popularnije u svojoj grupi. Neretko, drugi roditelji se tada osete "prozvanim", pa brže-bolje i oni kupuju slične stvari svojoj deci, da bi i ono postalo popularno u svom društvu.

Najnovije

Vesti

Porodica