Stigla baba. Primopredaja dece izvršena. Ljub. Ljub. Kasnim. Iza ćoška shvatam da sam zaboravila mobilni. Vraćam se. A dečaci? Veseli i uveliko umazani od čokoladnih bananica. Nemam vremena ni za komentar, a kamoli opasku. Ljub. Ljub. Slobodno mesto u tramvaju i 20 minuta neprekidnog preispitivanja: Jesam li ja loša majka? Kako da objasnim babama da olade sa slatkišima? A da li su i nas tako hranile? Hoće li moji Dečaci biti debeli momci? Da li će ih ismevati u razredu? Hoće li imati devojke? Hoće li se oženiti? Stigla na posao. I “izguglala” ovo:

"Opsežna analiza u kojoj je nedavno učestvovalo 12.000 britanskih trogodišnjaka, pokazuje da deca koju čuvaju babe i dede imaju 34 odsto više šansi da budu gojazna, od one koja redovno idu u vrtić ili ih čuvaju bebisiterke"!

Međutim, pomenuta analiza, ma koliko opsežna bila, a ni blogovi koji se bave “nutkanjem”, nisu ponudili neko čarobno rešenje u 5 koraka, osim onog uobičajenog da klince ne treba nagrađivati slatkišima, tipa: Ko pojede lonac pasulja, dobije i čokoladicu!

Tome još možemo dodati i ovo:

1. Ne možete ih pobediti, ali im se nemojte pridružiti (I koji pametnjaković je smislio onaj prelepi album za sličice sa životinjama, koji možete popuniti jedino ako vaše dete pojede bar 5 kilograma čokolade? Naravno, pod uslovom da ne dobije duplikat)

2. Ma koliko uzaludno izgledalo, iznova ukazujte, sugerišite, ljutito opominjite, kritikujte, pretite vrtićem (moje Dečake čuvaju bake, pa mi ovo dođe ko kec u rukavu)…

3. Ubedite ih da im kupuju zdravije zamene za slatkiše i grickalice, poput bonžita i integralnih keksića, i uvek u manjim pakovanjima

4. Super savet jedne mame - kad idete kod pedijatra na kontrolu vodite i baku sa sobom. Ako pedijatar konstatuje da vam je dete bucmasto, red je da i vaša mama-svekrva to čuje

E sad možda skrećem sa teme, ali mi je zanimljivo da komentatorke na pomenutim blogovima zaista mnogo više kritikuju svekrve od majki. Zašto? Iako ću sada prkositi nekim čudnim zakonima prirode, ja ću evo i javno priznati da su moja mama i svekrva podjednako divne bake, koje upravo sada igraju najlepšu životnu ulogu, a to je da usreće svoje unučiće.

Ipak, to ne znači da me ne izluđuje taj njihov tihi bunt, to njihovo kovanje paklenog plana sa svojim pilićima. Čemu to? Šššš, da mama ne čuje. Ili ono, šta to deka ima u džepu? Ne prestaje ni da me izluđuje 11 godina stara fioka sa slatkišima u maminoj kuhinji, koja je zvanično otvorena kada se rodila moja sestričina Tamara, a koju, nažalost, nije pogodila ni svetska ekonomska kriza. Malo je osiromašila, ponekad je zdravijeg sastava, pa se umesto čokoladica nađe sugerisana bonžita, ali je i dalje tu. Uvek na dohvat njihovih ručica.

A vi? Da li vas slušaju? Ili se bar nadate da je tako?