Evo mene opet!! Posle velikog seljenja, konačno sam se vratila u svet elektronike, ali samo onoliko koliko mi je potrebno da budem u kontaktu sa svetom. Još uvek nemam priključen kućni telefon, mada u ovom vremenu mi ni nije potreban s’obzirom da svi imamo mobilne telefone.
Ovde je zaista neophodno da imaš pristup internetu i praktično je nemoguće živeti bez njega. Mi smo morali da ga priključimo odmah sledećeg dana, ali je raspakivanje i sređivanje uzelo mnogo više vremena nego što smo očekivali. Internet, naravno, svi koristimo. Prvo da proverimo e-mail, onda za plaćanje računa, obavljanje bankovnih transakcija, kupovine koncertnih ili bioskopskih karata, a i da ne izostavim da je nepresušni izvor raznih informacija. Nama i faks stiže na web-adresu tako da imaš pristup gde god se nalaziš, potpunu privatnost u slučaju da je nešto konfidentno, kao i to da ga možeš isprintati koliko puta hoćeš.
Posle interneta, dolazi mobilni telefon. Svi smo se toliko navikli da ga držimo u džepu i da nam je na usluzi svakog sekunda, pa ako nam se istroši baterija i postane neupotrebljiv, osećamo se kao da nam je neko uzeo nešto najvrednije u životu. Ali to još nije ništa u odnosu na one koji koriste Blackberry tek su oni zavisnici. Kako i ne bi bili kada u svakom trenutku znaju kada im stigne e-mail, bilo lični ili poslovni, ili da provere na mapi direkcije dok su još uvek za volanom, kao i to da vide da li će biti sunčano ili kišno za vikend dok sede u kafiću i planiraju “bekstvo” iz grada.
E to je današnja tehnologija bez koje ne možemo. Nije ni čudo što ceo grad i život u njemu stane kad nestane stuje, kao što se onomad desilo u New York-u. Potpuno je nemoguće živeti bez tehnologije i svet se više nikada neće vratiti ili biti, kao što je nekada bilo.