Da li ste nekada bili u situaciji kada radite od jutra do mraka, iza vas je bezbroj započetih poslova i nijedan do kraja završen? Kada onima koji vas okružuju zabranite da vas pitaju „Gde si“? i „Šta radiš“? Verovatno vam je situacija poznata. E ta „agonija“ je kod mene trajala čitave prethodne tri nedelje...nije se nazirao kraj...ali onda... Iznenada me pozvala drugarica: „Da li bi mogla sa mnom u Sloveniju, do jedne banje, sutra”? “Sutra”? ponavljam odsutno dok mi je u glavi plan za sutra, prekosutra….”Ne znam, da li bih mogla…” počinjem nesigurno…deca, muž, posao….razmišljam… “Ma hajde, molim te, neće svet propasti bez tebe dva dana, šta ti je, zar stvarno misliš da si nezamenjiva”? pita me moja drugarica. E pa u pravu je, nisam nezamenjiva i tako mi je drago što sam donela odluku da idem s njom .
Put je trajao samo četiri sata (zato što sam ja vozila), konačno sam “načela” svoj crveni pasoš za koji sam satima stajala u redu i dva dana sam uživala u prirodi, termalnoj vodi, svoj avanturistički duh sam probudila spuštajući se niz tobogane, a uživala sam u đakuziju, suncu, kafi, kolačima. Sve u svemu, ovo je bio vikend koji ću sigurno dugo pamtiti i uskoro ponoviti. Ponekad je nama mamama, suprugama, poslovnim ženama, ljubavnicama… potrebno malo vremena koje bi bilo samo naše. Ne mora se putovati u drugu državu, čak ni u drugi grad, samo je važno da odvojimo dan za sebe i provedemo ga onako kako mi želimo. Da li vam ovo zvuči suviše sebično?