Vožnja bicikla može da bude sport, ali i omiljena rekreacija. Pošto ovih dana počinje sezona uživanja na točkovima, sledi priča o tome kako bicikl i deca zajedno rastu.
Pravi sagovornik za temu o triciklu i biciklu je Petar Polimac, direktor «Biciklijade», profesor fizičkog vaspitanja i kulture i autor knjige «Rekreacilizam» - bicikl kao sredstvo rekreacije.
TRICIKL
Mnoga deca već za prvi rođendan na poklon dobijaju šareni tricikl. Druženje sa njim počinje guranjem po kući i trubljenjem do besvesti, pa tek onda vožnjom. No, roditelji nikako ne smeju da forsiraju dete. Smatram da su pojedini, nakinđureni modeli, više igračke nego sportski rekviziti. Ali, o nekim stvarima ne vredi raspravljati. Truba? Divne su, zaista, posebno one na kojima su nacrtani Diznijevi junaci, ali su nepotrebne, a maloj deci samo skreću pažnju sa suštine. Što se tiče naslona, dobri su dok je tricikl «produžetak» kolica. Kasnije, dete mora naučiti da bude stabilno. Tricikl sa posebnim šipkama, kojima roditelj vuče dete ušuškano na sedištu, sa raznim drangulijama na volanu - igračka je kratkog daha za prve «vožnje».
Samostalna vožnja
Kada dete počinje samostalno da koristi tricikl? Dete koje ima dobru koordinaciju pokreta, čim savlada samostalni hod - sigurno je u stanju da okreće pedale! Sa godinu dana, pa do treće godine, pedaliranje ne bi trebalo da predstavlja problem. Prvo vrlo kratko, par minuta. Nakon toga, vi ćete gurati tricikl ili ćete ga nositi, a dete će se zabaviti nečim drugim. Ali, nije važno, svakog dana će se povećavati dužina vožnje. Posle okretanja pedala, dete uči da drži volan ravno. Na triciklu nema potrebe za velikim brojem vaših sugestija, osim da dete ruke drži ispružene i da gleda gde vozi. To je važno, jer deca to najmanje rade... moraju da vide ko ih sve gleda, koliko su važni! U uzrastu do tri godine, preporučljivo je da dete vozi po dobro poznatom terenu, uz kontrolu. Naravno, dok mu vožnja ne postane zamorna i dođe do gubitka koncentracije i nezainteresovanosti. Prostor oko zgrada, dvorišta, parkovi - idealni su tereni za najmlađe.
BICIKL
Do vožnje na dva točka ima vremena, jer to zavisi od mnogo faktora. Naš sagovornik ističe da je to vreme polaska u školu. Ali, ako to bude i nakon sedam godina - nije važno, dete će samo malo sporije da uči.
Za zdrav organizam i kondiciju
Vožnja bicikla je blagotvorna za zdravlje najmlađih. Pre svega, ima dobar uticaj na regulisanje i poboljšanje kardiovaskularnih funkcija. Često se koristi za povećanje kondicije, a najviše razvija muskulaturu nogu. Ali, kada se pravilno koristi, kada je geometrija (dimenzije) bickla odgovarajuća, što utiče na pravilan položaj tela - skoro svi mišići su angažovani tokom vožnje. Zato je vožnja bicikla odlična zamena za kondiciono trčanje. Pored toga, obavezan je aerobni uvodni deo svakog, pa i rekreativnog treninga.
Pravilna «obuka»
Kada bicikl stigne u dom, većina roditelja je spremna da odmah dete nauči vožnji. Međutim, obuka prvenstveno počinje upoznavanjem bicikla: pravilno sedenje, držanje volana, korišćenje kočnica, lagano (pa sve brže) odbacivanje od podloge, sa obe noge istovremeno, zatim simuliranje trčanja.... To treba ponavljati na blagoj nizbrdici, pa tek onda polako uvoditi pedaliranje. Sve ove vežbe mogu da se urade u jednom danu, a najviše za nedelju dana (provereno u praksi). Mnogi predlažu da u početku skinete pedale sa bicikla, otprilike prvih pola sata obuke - da detetu ne bi smetale.
Sedište treba da bude tako podešeno da, kada mališan opkorači bicikl, može bez propinjanja na prste da sedi pravih nožica. Kasnije se postavlja nešto više, tako da dete ne udara kolenima o volan i stoji blago podignutih peta. Volan je na visini dovoljnoj da dete ne savija kičmu, ali i da mu je lako da koristi kočnice, bez savijenih laktova.
Trčanje za biciklom, mamino i tatino držanje volana ili sedišta - nisu prihvatljive metode. Pružaju male rezultate, a pogubne su za kičmu roditelja i samopouzdanje deteta.
Dobar izbor
Bicikl za decu mora da bude prilagođen uzrastu, visini, kao i dužini ruku i nogu. Može da se kupi malo veći, ali bez preterivanja! Pored uređenih staza i na izletištima (pišem iz ličnog iskustva), u servisima bicikala će vam sve lepo objasniti ukoliko ih zamolite, a proveriće vam i gume i kočnice. Bicikl treba podešavati svake godine, kako dete raste. Serviseri će to da urade ako vi ne znate.
Još neka pravila...
Korišćenje kacige je obavezno za sve uzraste i na svim stazama. Obuća ne sme da bude otvorena (sandale, klompe, japanke), u obzir dolaze patike i obavezno soknice. Leti treba da se otkriveni delovi tela zaštite kremom za sunčanje.
Gde i kako može da se vozi?
Dete na triciklu može da bude na pešačkoj stazi, ali kasnije - nikako. Naime, na Adi Ciganliji, pešacima na biciklističkoj i biciklistima na pešačkoj stazi sledi poveća novčana kazna. U grupnim vožnjama, obavezno je poštovanje mogućnosti najslabijeg u grupi. Vozite desnom stranom, pažljivo povećavajte vreme i dužinu vožnje, nabavite kilometar-sat (jeftin je). Najvažnije pravilo je da se ne menja naglo pravac kretanja.
U toku porodične vožnje, najbolje je ako jedan roditelj bude napred, a drugi pozadi, ali i tada treba dati prednost najslabijem da vozi prvi. Na lošem putu, iskusniji vozi napred.
Na otvorenim stazama treba poštovati saobraćajne propise i biti svesni da ste najslabiji učesnik u saobraćaju. Bicikl je specifično prevozno sredstvo - brzo za pešake, sporo za automobile, pa zbog toga zahteva posebno ponašanje. Najbezbednije su biciklističke staze, a iskusniji mogu da koriste sporedne puteve koji nisu opterećeni saobraćajem.
Željka Zebić
