Ako je preventiva najbolja zaštita, da li je moguće učiniti nešto na planu roditeljstva pre nego što se ostvarimo u tim ulogama, kako najmlađi ne bi bili žrtve nepromišljenosti i neznanja odraslih?

Upravo zbog takvih problema Gradski centar za socijalni rad je pokrenuo «Predbračno savetovalište» - preventivni program koji je koncipiran tako da se «prerađuju» mnoge teme u grupama sa mladim parovima koji su počeli da žive zajedno. Na taj način oni stiču uvid u ono što ih očekuje prilikom sklapanja bračne zajednice. Parovi će kroz grupni rad biti u prilici da iznesu svoja očekivanja, da podele i sa partnerom i sa grupom teme o kojima nisu razmišljali. Ili, ako jesu, bile su pod «kapom zaljubljenosti», pa su prošle kao nežno šaputanje, a ne kao ozbiljan razgovor.

Olivera Simendić, psiholog, specijalista porodične medijacije iz odeljenja za analitičko-istraživački rad Gradskog centra za socijalni rad, prvenstveno ukazuje na odgovoran izbor i dobar odnos između partnera, kao jedinu moguću osnovu za poziciju roditeljstva.

- Partnerski odnos je jedan od najkompleksnijih odnosa u životu čoveka i može biti izvor velikih zadovoljstava ili polje neizmernih povređivanja, bola i žrtvovanja. Život najčešće uredi tako da nismo spremni, ne razmišljamo ili ne planiramo da ćemo baš određenog datuma sresti budućeg  partnera, već je to splet slučajnih okolnosti.

Upoznamo nekog, krenemo da izlazimo, shvatimo da imamo zajednička interesovanja, verovanja, stavove... prorade emocije, i počnemo da živimo zajedno. U toj situaciji uglavnom ne razmišljamo o tome koliko različitih, vrlo teških zadataka treba da obavimo da bi zajednica bila funkcionalna, ili koliko smo zreli, racionalni, sposobni da se nosimo sa životnim problemima.

U početku je većina parova toliko zaljubljena da ne razmišlja o tome, već sebe doživljava kao jedno. Nema granica, nas dvoje smo «mi», i kao celina se predstavljamo ljudima iz našeg okruženja. Međutim, faza zaljubljenosti brzo prođe, i zatim prelazimo u fazu ljubavi. Za mene je najjednostavnija definicija ljubavi ona koja ukazuje da smo u stanju da sagledamo sve mane našeg partnera, a i dalje nam je stalo do njega, želimo da živimo zajedno i stvorimo porodicu.

Kada partneri odluče da imaju dete, o čemu bi kao budući roditelji trebalo da razgovaraju?

- Najvažnije je da razgovaraju.A da li će pričati o tome kog pola bi voleli da imaju dete, koji je model vaspitanja njima bliži, ili će iznositi svoja očekivanja i želje, potpuno je irelevantno. Da bi uopšte bili u poziciji da o tome razgovaraju, treba da uspostave kvalitetnu partnersku relaciju, i da je neprekidno unapređuju. Na taj način, stvoriće preduslove za kvalitetno roditeljstvo.

Zašto se o konceptu vaspitanja budućeg deteta ne razgovara, a zatim se dogodi da roditelji budu neuspešni?

- U veze unosimo naša očekivanja i, ukoliko ne razgovaramo o tome, upadamo u zamku, jer očekivanja partnera ne moraju da budu ni približno slična. U osnovi je reč o lošoj komunikaciji među partnerima.

Ne postoji nijedna škola koja bi nas pripremala da budemo dobri roditelji. Osim onog što smo dobili u svojim primarnim porodicama, ili u porodicama srodnika, prijatelja, poznanika - koje smo imali prilike da iskusimo tokom odrastanja, niko nas ne priprema za roditeljstvo. A biti dobar roditelj je imperativ.

Zašto mnogi problemi između partnera eskaliraju kada se rodi dete?

- Iz prostog razloga što je svaka promena u životu potencijalno krizna promena. Kako ćemo se sa njom nositi, zavisi od naših potencijala, snaga i motiva oba partnera. Kada dođe dete, morate da se prilagodite na novu situaciju. U našoj kulturi, najčešće majka preuzima brigu oko deteta, a otac obezbeđuje sredstva za život. Međutim, možda nisu spremni da se nose sa novom ulogom. Nimalo nije jednostavno nekome ko je do juče bio mažen i pažen, ko je i sam bio dete koje su roditelji podržavali na svakom koraku i pružali sve što je trebalo, da pređe u poziciju onog ko će brinuti o detetu - koje je bespomoćno i zahteva svu pažnju, brigu, svo raspoloživo vreme.

Ukoliko se partneri ne prilagode promenama koje se od njih zahtevaju, ako nastave da se ponašaju kao što su se ponašali do rođenja deteta, normalno je da će biti problema. Ako to udružimo sa lošom komunikacijom, lošom emotivnom razmenom, trkom za obezbeđivanjem novca... onda je to krizna situacija koja će zahtevati dodatne napore oba partnera.

Da li to znači da roditeljstvo otkriva nezrelost partnera?

- Zrelost nije nimalo jednostavno definisati i, što je važno znati, ona nema veze sa godinama starosti. Neko će reći da je zrelo ponašanje odgovorno ponašanje. Mislim da zrelo i odgovorno roditeljstvo znači da smo sposobni da dajemo i pružamo zaštitu detetu. Roditeljstvo se gradi, baš kao i partnerski odnos. Da li ćemo biti uspešni roditelji, zavisi od mnogo faktora, a to je uloga koju imamo tokom čitavog života.

Ako dođe do problema, zašto je uvek kriv neko drugi?

- Najteže je priznati vlastitu krivicu, uvek je neko kriv za sve. Mislim da smo u porodičnim odnosima mi, odrasli, podjednako krivi kada dođe do kriznih situacija, a dete najčešće ispoljava simtpome da nešto nije u redu. To se prepoznaje po problemima u ponašanju - dete je agresivno, lomi igračke, tuče ostalu decu, baca se po podu, ne prestaje da plače, ili se povlači, ne igra sa drugom decom. Sve su to vapaji za pomoć.

Svi smo sujetni kada je reč o našoj deci, niko ne voli da čuje nijednu lošu stvar o svom detetu. Uglavnom smo skloni da kažemo: «Ja najbolje poznajem svoje dete». Neretko se događa da se odgovornost i krivica prebacuju i na samo dete.

Šta je najvažnije što bi budući roditelji trebalo da znaju o vaspitanju?

- Kod roditeljstva je jako važna doslednost oba roditelja u odnosu prema detetu. Ukoliko su roditelji dosledni u stavovima prema svom detetu, oni neće imati problema kada dete dođe u period adolescencije, a verovatno ni posle - kada bude trebalo da se odvoji od njih i postane odgovoran i zreo pojedinac koji će da formira svoju porodicu.

Deci su najvažnija osećanja sigurnosti, pripadanja, ljubavi i podrška, što podrazumeva prisutnost roditelja. Nijednom detetu nije potreban roditelj kojeg će viđati samo za «Dobro jutro» i «Laku noć», kao i za: «Izvoli novac za džeparac». Sa decom treba da se radi, razgovara, aktivno provodi vreme, da ih podučavate, da im budete pozitivan primer na koga mogu da se ugledaju, i pružite mogućnost da izrastu u zrele ljude.

Važna su iskustva iz detinjstva

Istraživanja pokazuju da presudan uticaj na razvoj roditeljskog ponašanja i kvaliltet brige prema deci imaju iskustva iz detinjstva samih roditelja. Ukoliko su imali roditelje koji su ih mazili, pazili, voleli - u najranijem uzrastu su naučili da uzvraćaju naklonošću i da formiraju emotivne veze sa drugim ljudima. Takva iskustva čine osnov za kasnije dobro roditeljstvo.


Milica Gacin