Razvod nikada nije lak: Kako pomoći detetu da što lakše podnese razdvajanje roditelja

Strahovi koji se prilikom razvoda pojavljuju kod roditelja (pre svega kod majki, jer po našem zakonu one češće dobijaju starateljstvo), stresovi, osećanje nesigurnosti... i onako tešku odluku o razvodu čine još težom.

Ovakav roditeljski stav ima po decu velike posledice, jer ona rastu pod pritiskom da su kriva (samim svojim postojanjem) za loš život svojih roditelja. Takođe, ne može se reći da su jednoroditeljske ili porodice samohranih majki uvek štetne po dete. Istraživanja pokazuju da deca iz ovih porodica postižu ista akademska dostignuća i istih su ponašanja kao i njihovi vršnjaci iz porodica sa dva roditelja.

Razvod zbog dece

Podrazumeva se da je za decu idealno da rastu uz oba roditelja - koji su uravnoteženi, zdravi (mentalno, fizički, emotivno, psihički), posvećeni deci i porodici. Ali, kada to nije slučaj, kada između roditelja postoje problemi koji se na drugi način ne mogu rešiti, onda je i za decu razvod njihovih roditelja - bolje rešenje. Otud i stav oličen u rečenici: "Bolje dobar razvod nego loš brak".

Ponekad je upravo razvod način da deca odrastaju zdravo, samopouzdano, bez trauma. Osim toga, nekoliko decenija unazad, i pojam porodice se uveliko promenio. Sve je uobičajenije da porodicu čini samo jedan roditelj i dete, a velika porodica sa oba roditelja i mnogo dece je sve više retkost.

Težina odluke

Nemojte zaboraviti da deca razvedenih roditelja, baš kao i deca onih roditelja koji žive u stalnim, teškim svađama - često nose brojne ožiljke. U zavisnosti od toga kakvo im je lično iskustvo braka njihovih roditelja, mogu imati veoma ružna sećanja, potisnute emocije, teškoće u kontrolisanju svog ponašanja. Ponekad su ta deca suočena ne samo sa svađama, već i sa tučama, pretnjama. Ponekad su manipulisana da lažu i postavljaju se na stranu jednog od roditelja. Upravo zato, niko vam ne može reći šta je prava odluka za vašu porodicu.

To znate samo vi. Ipak, izvesno je da postoje situacije u kojima ne možete čekati mirno razrešenje, već morate biti aktivan borac, bez obzira da li odlučite da se razvedete ili ne. To su situacije zlostavljanja. U takvim prilikama nemojte lagati ni sebe ni dete da je to u redu, da će nasilje koje trpite proći, zavaravati se da se dešava u svim porodicama. Posledice po dete takvog vašeg mirenja mogu biti neizmerno veće nego da se razvedete. Radije razmislite da li ćete potražiti pomoć, pokušati da svoj brak izlečite, ili se razvesti. Kakva god vaša odluka bila, ona će uticati na vaše dete. Na vama je da procenite koji će uticaj i po njega i po vas biti manje bolan i u dugoročnijem smislu bolji.

Ono što je izvesno, jeste da je razvod veliki stres za porodicu. Dodatno ga otežava činjenica da će o razvodu roditelji morati da obaveste i dete i porazgovaraju sa njim.  

Kako pomoći detetu da što bezbolnije prođe kroz razvod roditelja?

1. Razgovor jeste neophodan.

Nemojte čekati da dete "ukapira" samo, ili da vas direktno pita. Ako krijete, ili ublažavate situaciju prećutkujući je, ono će biti zbunjeno i nesigurno. Biće prinuđeno da samostalno dolazi do zaključaka, što ga može dovesti u osećanje krivice (da se vi razvodite jer je ono nešto loše uradilo, na primer).

2. Idealno vreme za razgovor o razvodu.

Ne postoji "pravo" vreme za razgovor o razvodu. Odnosno, i kada je dete malo, i kada je tinejdžer (to jest, na granici između deteta i odrasle osobe) - razgovor o tome zašto se razvodite je neophodan. Ukoliko je dete beba, verovatno se neće sećati ovog mučnog perioda vašeg života. Ipak, postoje stručnjaci koji tvrde da dete uvek nosi traumu razvoda, pa čak i da beba počinje da se drugačije ponaša i zauvek "emotivno pamti". Prednost razvoda dok je dete beba jeste što imate vremena da ovu svoju odluku sasvim emotivno "obradite" i prebolite pre nego što o tome porazgovarate sa detetom. Vreme za razgovor tada odredite u zavisnosti od zrelosti samog deteta, ali i vaše konkretne situacije. Na primer, ukoliko ste razvedeni a dete redovno viđa oca, samo definisanje vašeg statusa (zašto ne živite zajedno) neće mu teško pasti.

Ili, kako bude sazrevalo, a među svojim vršnjacima sve više upoznavalo decu koja žive samo sa jednim roditeljem - već će imati u ličnom iskustvu da živeti samo sa mamom ili tatom nije tako neobično. U vrtićima, broj dece koja žive samo sa jednim roditeljem nije veliki, ali već u osnovnim školama je osetno veći. Razlog za to je što se parovi ne razvode odmah, sa prvim bračnim preprekama, već tek kada se uvere da je prevazilaženje problema nemoguće, a za to je potrebno izvesno vreme.

Sa druge strane, kada vaše dete preraste kritični uzrast predškolca, a neophodno je da sa njim razgovarate o razvodu, važno je da budete svesni koliko je to za dete "pravi trenutak". Odnosno, ukoliko prolazi kroz veoma buran pubertet, ili doživljava neku veliku ličnu dramu - budite veoma obazrivi. To ne znači da treba da sačekate da ovaj trenutak njegovog razvoja prođe. Naime, ta njegova faza može potrajati godinama, a ukoliko su svađe u vašem domu svakodnevne i stresne, samo će pojačati težinu odrastanja vašeg deteta. Zato, ukoliko i vaše dete prolazi kroz neki svoj težak period, pokušajte da - kada sa njim razgovarate o razvodu - budete još smireniji, još uverljiviji da je upravo razvod prava odluka za vašu porodicu.

3. Budite sigurni u svoju odluku.

Nemojte da pominjete razvod detetu kad god o tome mislite, ili ste u afektu, besni. Tek kada ste sigurni da ćete preduzeti određene korake da do razvoda braka i dođe, to detetu i recite.

4. Priprema za razgovor.

Unapred osmislite šta želite da kažete. Svoje emocije tada "držite pod kontrolom". Obezbedite dovoljno vremena ne samo za razgovor, već i za period posle toga. Izvesno je da će ovaj razgovor uznemiriti dete, pa je neophodno da mu posvetite svoje vreme i ostanete sa njim.

5. Nezgodna pitanja.

Budite staloženi i strpljivi u odgovaranju na dečja pitanja. Dete ima pravo da zna sve što ga zanima, jer će vaša odluka o razvodu uveliko uticati i na njegov život. Takođe, ono što ne pita, recite sami. S obzirom da dete ne zna šta sve odluka o razvodu podrazumeva, mnogo toga se neće ni setiti da vas pita, a ta nerazrešena pitanja će uskoro početi da ga muče. Zato vi pokušajte da to predupredite tako što ćete sami reći da razvod ne znači, na primer, da ono ubuduće neće viđati tatu, i slično.  

Tata posle razvoda

Nemojte isključiti oca iz detetovog života. Deca koja rastu uz intenzivno prisustvo oca imaju veće šanse za pravilan razvoj i razvijanje pozitivne slike o sebi. Ona ranije (u odnosu na onu decu koja rastu bez prisustva oca) progovore, ranije prohodaju, nasmejanija su, radoznalija…

U kasnijem uzrastu, brže se navikavaju na obdanište i školu, lakše uklapaju među vršnjake, lakše prihvataju autoritet učiteljice, brže uspostavljaju radne navike… U još kasnijem dobu, otac postaje važan kao sagovornik, odrastao autoritet, drug… Zato je važno da im omogućite da sami grade svoj odnos, a ne da vi "uskačete" svaki čas da ih mirite ili kanališete njihove sukobe. Takođe, pazite da njihovo međusobno viđanje ne uslovljavate nečim što je vama (ali ne i detetu) važno. Odnosno, ukoliko alimentaciju (novac za izdržavanje dece) «pomešate» sa starateljstvom, i napravite između njih uzročno-posledičnu vezu, dodatno ste opteretili dete.

Brak posle razvoda

Bez obzira koliko vama izgledalo prirodno da "vraćate istom merom" (na primer: ako otac ne plati alimentaciju na vreme, vi ne dozvoljavate viđanje sa decom), ovakvim ponašanjem najviše štete činite detetu. Ako zabranjujete njihovo viđanje, dete će oca stalno idealizovati, a to će ići na vašu "adresu" (na primer: "Meni bi tata ovo sigurno kupio…"). Ono ne razume vaše komplikovane odnose i ima potrebu za kontaktom sa oba svoja roditelja.

O čemu bi trebalo da vodite računa? 

Prilikom ovih razgovora, vodite računa o:

- Načinu. Recite istinu, ali bez "teških" detalja, i pazite kako ćete to učiniti. Radije recite: 2Tata se zaljubio u drugu ženu", nego: "Varao me je kad god je stigao…". Dobar način je: "Nismo se slagali. Pokušali smo, oboje smo se mnogo trudili, ali stvarno nismo uspeli da sredimo naše probleme. Zato smo se dogovorili (ključna reč: dogovorili) da se razvedemo i živimo odvojeno".

- Uvek govorite detetu da ono nije krivo i ni po čemu nije razlog vašeg razlaza. Što su deca po uzrastu manja, to više - sve što se vama dešava, povezuju sa sobom. Ako ste vi neraspoloženi, ona misle da tu ima i njihove krivice. Ako ste vi raspoloženi, dete je sigurno da je za to i samo zaslužno. Ako ste se vi razveli, ono sebe doživljava kao loše.

- Ljubav. Budite svesni da dete veoma voli i svog drugog roditelja. Takođe, uverite ga da se ljubav drugog roditelja neće promeniti ili smanjiti samo zato što više ne živite zajedno.

Jelena Holcer, pedagog