Druga mama, drugi tata

Porodice u kojima su prisutna «moja, tvoja i naša deca» jesu fenomen poznat kroz vreme. Promene i prekidi u odnosima su sastavni deo životnog ciklusa, a moderno shvatanje porodičnih modela je dovelo do toga da se i u našoj sredini ove porodice vrednuju kao uobičajena pojava.

Mnogi partneri odlažu novu porodicu zbog brige kako će da je prihvate deca. Šta sve treba da sagledaju budući supružnici?

- Dobro je da u okviru svog odnosa odluče koliko žele da budu sa partnerom i koliko kod njega prepoznaju spremnost da se prilagodi ulozi roditelja u novoj porodici. Važno je i da oboje sagledaju da li su «završili» sa prethodnim brakom. Porodica se formira oko odnosa dvoje ljudi i njihovog braka. Deca koja žive u porodicama u kojima je bračna veza dobra, opremljenija su za život. Ali, ako vide da sebe uskraćujemo, žrtvujemo u svojim emocionalnim potrebama, to nije dobar model za njih.

Kako nova porodica treba da se organizuje, planira svoj život?

- Važno je da sadašnji roditeljski pardonosi odluke o tome gde će se živeti,kako će organizovati sve što je važno za porodicu,kako će se raspoređivati novac. Treba o tome da razgovaraju sa decom, ali je važno da deca ne odlučuju o tim stvarima.

Nerazrešene priče iz prethodnog braka mogu da otežaju početak života u novoj porodici. Izuzetno je važno da deca redovno viđaju roditelja sa kojim ne žive.

Teže je graditi identitet nove porodice ako se živi u kući u kojoj je živela i prethodna porodica. No, ukoliko je to nužnost, dobro je misliti o tome da članovi nove porodice treba da izgrade svoju novu svakodnevicu, nove rituale u istom prostoru, da se izbegne život sa «duhom» prošlosti.

Dobro je razgovarati o željama, očekivanjima, o praktičnim stvarima, o tome šta će ko da uradi. Decu treba uključivati prilagođeno njihovom uzrastu. Svakom je važno da se oseća korisnim.

Šta se dešava u detetu kada se oformi nova porodica?

- Neki roditelji razgovaraju sa detetom o tome šta će se desiti, a neka deca su u prilici da se prosto pojavi novi roditelj i počne da živi sa njima.

Ako su očuh ili maćeha živeli sa decom i pre zvaničnog venčanja, ponekad se dogodi da deca promene odnos prema «novom» članu kada se on nađe u oficijelnoj ulozi roditelja.

Novi brak može da generiše ranije probleme. Deca nekad ponovo prorađuju problem žalosti vezan za doživljaj gubitka nakon razvoda roditelja - zato što i nakon razvoda mogu da imaju ideju o tome da će ponovo spojiti roditelje. Međutim, moraju da napuste deo svojih nada. Važno je da roditelji pomognu, a ne da sputavaju priradu tih osećanja.

Kako pomoći deci?

- Potrebno je vratiti se na sve one poruke koje su bile važne i u trenutku kada je deci saopštena odluka o razvodu: da roditelji ne žive zajedno, ali da će uvek biti njihovi mama i tata, da će uvek i zajedno brinuti o njima, iako više ne žive zajedno, da mogu neometano da komuniciraju sa roditeljem sa kojim ne žive - da deca vide da su roditelji u «savezu», koji nije prekinut razvodom.

Život nosi promene, pa je besmisleno zavaravati decu da će sve biti fantastično, da će u novoj priči živeti kao u Diznilendu. Ali, može da im se ponudi određena slika o budućnosti - nešto što će im biti zanimljivo, lepo.

Nekada se deca pitaju: «Ako su mama i tata prestali da se vole, da li će i mene prestati da vole?». Može im se pomenuti da su se mama i tata sreli u jednom periodu svog života i da se dešava da ta ljubav prođe. Međutim, deca i roditelji su zajedno od samog početka, a ta ljubav kroz život ne prolazi.

Kako deca prihvataju novog člana porodice?

- Važno je normalizovati očekivanja dece i ponuditi viđenje da se bliskost gradi kroz vreme. Dečaci lakše prihvataju očuha, brže nego devojčice. Postoji još nešto što je specifično i na šta treba obratiti pažnju kada govorimo o izražavanju bliskosti. Odraslima je svojstveno da zagrle decu sa kojom su bliski... a deca, naročito devojčice, često daju prednost verbalnom izrazu bliskosti i emocionalnosti. Mnogo više vole pohvale, komplimente, prijatan razgovor o tome, nego fizički kontakt.

Kako novi roditelj da se postavi u toj situaciji?

- Postoji važna preporuka: odnos sa decom treba da se gradi kroz prijateljstvo. Novi roditelj ne sme odmah da uđe u polje koje je disciplina i kontrola, to je na biološkom roditelju. Roditelj koji se pridružuje, treba sve vreme da bude prisutan, uključen, da se upoznaje sa situacijom oko dece. Ako je biološki roditelj zbog nečeg izbačen iz «nadležnosti», onda je važno da novi član porodice i ranije prihvati ulogu roditelja.

Neki očusi nastupe prijateljski (kao vođe izviđača, na primer) - činjenica je da deca radije prihvataju novog člana na takav način. Važno je da on ili ona naprave sa detetom takav kontakt, a vremenom će se polako približiti drugim ulogama.

Kod bioloških roditelja postoji jedna zamka - kada oni, pre nego što bi bilo očekivano, podstiču očuha ili maćehu da budu autoritativniji roditelji. Ali, obično se na takav poziv ne treba odazvati. Jer, roditelj to može da čini iz nekog racionalnog promišljanja, a da i sam kasnije bude povređen.

Gde mogu da nastanu poteškoće?

- Rizici postoje u zavisnosti od toga u kom je uzrastu dete. Zgodnije je uspostaviti novu porodicu kada je dete malo ili stariji adolescent, uzrasta između 17. i 21. godine. Najnepovoljniji period je rana adolescencija - 11, 12 godina. Mala deca se adaptiraju, ali mogu da budu veoma «budna» oko toga koliko pažnje se posvećuje novom partneru a koliko njima, pa da se osete zapostavljeno.

Adolescenti su pojačano budni na sve izraze osećanja, na sve što se tiče romanse između novog para - što može malo da ih ometa. Ali, stariji adolescenti često podržavaju ulazak u novi brak, jer time pokazuju neku vrstu odgovornosti i brige za roditelja. Obično im ne odgovara ako novi roditelj uspostavlja previše blizak odnos sa njima ili postavlja striktnija ograničenja od onih koja su imali.

Vrlo čest problem proističe iz prethodnih iskustava, nedovršenih emocionalnih razvoda - koji se ponekad događaju mnogo godina nakon formalnog razvoda. Novo venčanje je momenat u kojem znaju da eskaliraju neki konflikti iz prošlosti, da se pojavi tenzija koja do tada nije postojala, a odnosi se i na bračnu relaciju i na odnose sa decom.

U primarnim porodicama, teškoće u bračnom odnosu su veoma povezane sa teškoćama u adaptaciji dece. Ta povezanost se ne registruje u novim porodicama, ali se vremenom situacija izjednači, pa i u ovim porodicama biva povezan kvalitet bračnog odnosa sa širim problemima cele porodice.

Partneri su često fokusirani na decu, a svoje potrebe stavljaju u drugi plan. Da li tako povećavaju mogućnost da njihov odnos «izbledi»?

- Ovo se događa i u porodicama koje nisu nove, a odgovor je svima poznat. Kod novih porodica, početak je kompleksniji, jermedeni mesec kratko traje ili ne postoji, deca su već tu, i ti bračni partneri jesu u riziku da se njihov odnos poremeti. Ako pronalaze vreme za sebe, izvesno je da će i kvalitet porodičnog života biti bolji. Ukoliko su u mogućnosti da deo odmora provedu sami, da povremeno putuju sami, dobro je da to čine.

Deca nekad pokazuju ljubomoru u tim situacijama, a roditelji oklevaju pred negovanjem partnerstva, iz strepnje da ih ne povrede. Međutim, deca nemaju koristi od toga da im se pruži mogućnost da uređuju odnose partnera. Čak takva vrsta moći može da bude ometajuća u njihovom razvoju.

Kako sačuvati novu porodicu?

- Nema specifičnog odgovora. Isto je kao i sa porodicom koja nema očuha ili maćehu. Možemo da prepoznamo izazove koji se nameću u početnom planiranju, i u periodu adaptacije u novoj porodici, i da pokušamo da što bolje odgovorimo na njih.

Život u novim porodicama svakako donosi veoma razgranatu mrežu odnosa. Članovi ove porodice grade međusobnu kohezivnost, ali su istovremeno povezani sa roditeljem sa kojim dete ne živi, često i sa njegovom novom porodicom, kao i sa porodicom očuha ili maćehe.

Raznolikost ovih iskustava može da bude i obogaćujuća za svakog člana.

Kada se rodi «novo» dete u takvoj porodici, u koju situaciju ulazi dete iz prethodnog braka?

- I «prva» porodica će se u nekom periodu nositi sa ljubomorom starijeg deteta, koju će ono uz roditeljsku pomoć da prevazilazi. Jako je važno da se događa sve ono što bi i inače trebalo - da se dete uključi u planiranje, razgovore, da mu se daje prilika da učestvuje u nečemu, da se ne oseća kao autsajder. Kada o tome razgovaramo sa detetom, možemo da iznosimo i primere o tome kako smo se sami snašli u situacijama u kojima smo delili sa braćom i sestrama, kao i da deliti ne znači dobiti duplo manje. Roditeljska ljubav se ne menja, a novi član ne može da ugrozi postojeće veze.

Da li je veliki teret na leđima mame? Kako ona treba da se postavi?

- Mama možeda kaže svom novom mužu: «Očekujem da poštuješ moju decu». Takođe, deci će reći: «Očekujem da poštujete mog muža». Ona ne nameće odmah - «našu» decu, već je naglasak na - «moju». To je početak, jasna poruka da polazimo od nečeg što sada imamo, a gradimo dalje. Ako novi roditelj prebrzo krene da «vaspitava» decu, mnogo važnih odnosa može da se poremeti. Bolje je početi sa nedvosmislenim porukama i postepeno graditi odnos.

Koliko je važna komunikacija između biološkog roditelja i novog partnera?

- Ponekad je potrebna pomoć terapeuta, ali porodice izlaze sa tim na kraj. Dobar je primer bivšeg muža koji je pomagao «novom»  mužu u izgradnji kuće, zato što je rekao da boljeg očuha za svoju ćerku nije mogao ni da zamisli. Posle kriznih situacija, stvari legnu kako treba, pa piju kafu zajedno i vidite da ona razgovara sa njegovom «novom» ženom, a on sa njenim bivšim mužem. Takve situacije danas nisu retke.

Milica Gacin