Vaskrs - najveći hrišćanski praznik

Hristovom vaskrsenju prethodi nedelja Hristovih stradanja - Strasna sedmica. Zbog svoje važnosti, svi  dani Strasne sedmice nazivaju se Velikim. Ove nedelje crkva zapoveda najstroži post bez ribe i ulja, a na Veliki petak poželjno je ništa ne jesti.

Veliki četvrtak

Dan posvećen «umivanju» (pranju nogu), zatim ustanovljenju Tajne večere (prvo Sveto pričešće), oproštajnoj besedi Isusa Hrista svojim učenicima.

Veliki petak

U spomen na duboku žalost zbog Hristovih stradanja crkva ovoga dana ne obavlja liturgiju (osim ako tog dana ne padnu Blagovesti). U petak uveče Isus Hristos je predao duh svoj Bogu, i crkva se na večernjem bogosluženju seća skidanja s krsta i njegovog pogreba.

Velika subota

U ovaj dan praznuje se pogreb Isusa Hrista. Njegovo telo sa krsta skinuli su Josif i Nikodim, obavili ga platnima natopljenim mirisima (po starom običaju Judeja) i položili u novu kamenu grobnicu «u vrtu Josifovom koji se nalazio u blizini Golgote». Potom su na vrata groba navalili veliki kamen. Pogrebu Hristovom prisustvovale su Marija Magdalina i Marija, mati Jakovljeva i Josijina. Prvosveštenici i fariseji znali su da je Hristos prorekao svoje Vaskrsenje, ali u to nisu verovali i bojali su se da Apostoli ne ukradu telo Gospoda i ne kažu narodu da je on ustao iz mrtvih - vaskrsao, te su zato od Pilata izmolili vojničku stražu koju su postavili kraj groba, a sam grob zapečatili. Na liturgiji u današnji dan, koja se služi kasno popodne (predveče), crkva već počinje da pretpraznuje Vaskrsenje Hristovo. To se vidi i u promeni tamnih svešteničkih odeždi posle čitanja Apostola u svetle boje, a iz Evanđelja se čita o Vaskrsenju Hristovom.

Vaskrs - Uskrs

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, dan Hristovog vaskrsnuća. Nakon Vaskršnje liturgije ljudi se pozdravljaju sa "Hristos Vaskrse!" i "Vaistinu Vaskrse!".

Svojim Vaskrsenjem, svojom pobedom, Hristos je svim ljudima od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji darovao večni život. Zbog značaja ovog praznika, svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsenju Hristovom (jer, Hristos je Vaskrsao iz mrtvih rano ujutru, u prvi nedeljni dan - nedelju, u ono doba). Tom prilikom, prema predanju, bio je u grobu strašan zemljotres i anđeo Gospodnji sišao je s neba i odvalio veliki okrugli kamen sa ulaza u grob. Stražari, uplašeni svim tim, popadali su kao mrtvi. Marija Magdalina sa još nekoliko žena pošla je sa blagougodnim mirisom da pomaže telo Hristovo. Kada su prišle grobu, nisu u njemu našle telo Hristovo, nego su od anđela primile vest o Vaskrsenju Gospodnjem. One su odmah požurile da o tome izveste njegove učenike. Predanje i crkveno pesništvo saopštavaju da je Hristos po svom Vaskrsenju pre svih obradovao svojim javljanjem majku svoju - Presvetu Bogorodicu.

Pokretni praznik

Vaskrs spada u pokretne praznike i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevice, ili neposredno posle nje. Vaskrs može da padne najranije 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru. Za Vaskrs su vezani i lepi običaji u našem narodu i u celom hrišćanskom svetu.

Farbanje jaja

Za ovaj praznik vezan je običaj darivanja jajima. Farbanje jaja jedan je od najlepših i najradosnijih srpskih običaja, koji nije iskorenjen čak ni u gradovima. Domaćice, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja farbaju na Veliki petak, u dan kada se ništa drugo ne radi.

Kako se farbaju jaja u pravoslavnom domu?

Domaćica se prvo prekrsti i pomoli Bogu. Zatim u sud sa vodom, u kome će kuvati i farbati jaja dodaje malo osvećene vodice. Na šporetu vri voda sa bojom, domaćica u nju spušta jaja, pazeći da budu ravnomerno obojena. Prvo obojeno jaje ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove se «čuvarkuća».

Simbolika farbanja jaja

Farbanje jaja vrši se u spomen na događaj kada je Sveta Marija Magdalina Mironosica (ona devojka koja je sa Presvetom Bogorodicom neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja i kojoj se Hristos javio po Vaskrsenju) putovala u Rim da propoveda Evanđelje i posetila cara Tiberija. Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje i pozdravila ga rečima: «Hristos vaskrse». Crvena boja simboliše Xristovu nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja.

VRBICA

Ulazak Isusov u Jerusalim praznuje se u nedelju uoči Uskrsa (Cveti), a u subotu pred Cveti svetkuje se Vaskrsenje Lazarevo ili Lazareva subota - Vrbica. Na ovaj dan u pravoslavnim hramovima osvećuju se grančice vrbe i dele se narodu. Tu osvećenu vrbu narod nosi kući i ostavlja je pored slavske ikone i kandila. Litija oko hrama u kojoj ima mnogo dece sa grančicama vrbe u rukama, prenosi nas u onaj radosni dan kada su se deca pokazala kao najbolji vernici Hristovi. On je njihov Pastir i zato deca, kao Hristove ovce, nose o vratu malo zvonce. Prema sačuvanoj tradiciji u Jerusalimskoj pravoslavnoj crkvi i danas se vrši litija koja podseća na svečani ulazak Hristov. Tako smo i mi, kao čuvari tradicije, prihvatili ovaj običaj i takođe proslavljamo događaje iz Hristovog života, nošenjem grančica vrbe. Otuda i naziv ovog praznika - Vrbica.