Zaljubljenost i deca mogu zajedno

Kada se prisetite svoje zaljubljenosti, zar vam se ne čini da zaista "na oba oka oćoravite"? Ne postoji čovek na ovoj planeti koji se bar jednom nije zaljubio! To vama znano osećanje, saglasićete se, događa se kao "grom iz vedra neba". Obuzme vas velika i snažna sila - ravna "pomeranju planina".

Zašto se govori da je zaljubljenost "slepa"?

- Pod pojmom "zaljubljenost" se obično podrazumeva prva, inicijalna faza formiranja partnerskog odnosa, ona koja uključuje stapanje, simbiozu, idealizaciju partnera i svojevrsnu "slepu mrlju" za mane i minuse. To je onaj osećaj kao da lebdite. Sve vam izgleda lepo i lako i, što je najvažnije, moguće. Ovaj period predstavlja važan "resurs" za formiranje identiteta para, za razvijanje osećaja pripadnosti, bliskosti i intimnosti. Pošto život nije bajka, niti hod po cvetnoj livadi, sećanje na ovaj period pomaže parovima da prevazilaze i prevladavaju krize i izazove, sa kojima se nužno suočavaju.

Sa druge strane, inicijalna "zaljubljenost" - da bi par opstao i ostao funkcionalan, dakle u stanju da rešava životne zadatke, mora da evoluira u nešto drugo. Kao što se voda zagrevanjem pretvara u vodenu paru, a hlađenjem u led, pretpostavljam da je sličan stepen fleksibilnosti i prilagođavanja potreban i partnerima. Kada smo zaljubljeni, kao da smo u stanju "sužene svesti". Pomalo smo «ludi od ljubavi», a takvi možda i nismo najbolji rešavači problema. Ipak, mislim da su u većem riziku oni parovi koji nikada nisu osetili to "blaženstvo".

Treba li i kako gajiti zaljubljenost?

- Zaljubljenost mladih parova (ovde se ne misli na godine, već na partnerski staž) je različitog kvaliteta i pojavnog oblika u odnosu na zaljubljenost kod parova koji su zajedno godinama. Ipak, ta povezanost, bliskost, pripadanje i posvećenost nisu "samonikle biljke". Treba ih negovati, gajiti, zalivati kao orhideje - po principu "kap po kap". Istinski povezani i srećni parovi imaju svoj jezik (verbalni i neverbalni), svoje "šifre" i rutine, datume i godišnjice. Oni razvijaju sopstveni identitet, poštujući ličnost i autonomiju svakog od partnera. Oni su povezani, ali nisu stopljeni. Zajedno su, ali nisu jedno, jer samo tako mogu da rastu i da se šire - da otvaraju prostor za nove članove.

Kada dođe dete u porodicu, šta se dogodi sa zaljubljenošću? Zašto izgleda kao da ona nestane?

- Rođenje deteta je važan životni događaj, kako za svakog od roditelja pojedinačno, tako i za njih kao par. To je nova i kvalitativno različita uloga od svih koje su imali u dotadašnjem životu. Zahteva prilagođavanje, nova ponašanja i nove odgovornosti - kako na ličnom planu, tako i na planu partnerskog odnosa.

Ranije se mislilo da je za formiranje kvalitetnog partnerskog odnosa  potrebno da do začeća prvog deteta protekne bar dve godine zajedničkog života. Mislim da je u današnje vreme, kada se živi brzo i kada je vremena sve manje, teško ispuniti taj "uslov". Zato je nužno da procesi partnerstva i roditeljstva teku paralelno.

Beba traži puno ljubavi, pažnje i posvećenosti. Okupira mamino vreme, energiju i psihološke resurse. Istraživanja pokazuju da mame koje imaju podršku partnera - lakše podnose promene u dnevnoj (i noćnoj) rutini, koje su neminovne. One pokazuju veći stepen zadovoljstva u novoj ulozi, lakše i lepše obavljaju poslove i dužnosti, spokojnije su i imaju više samopouzdanja i samopoštovanja. Takve su, logično, privlačnije svojim partnerima, a opasnost od "presušivanja" izvora njihove povezanosti kao para je manja. Samim tim, to omogućava da se odnos održi, pa čak i razvije u nešto dublje i kvalitetnije.

Obostrana pažnja

Oba partnera bi trebalo da "rade" na očuvanju zaljubljenosti, pre svega tako što će da menjaju sebe. Čini se da najviše problema nastaje onda kada ljudi (i muškarci, i žene) podrazumevaju određeni stepen spontanosti, kao: "Sve će da se sredi samo od sebe i živećemo opet kao pre". Ali, međuljudski odnosi, pa i partnerski, traže da se u njih ulaže, da se o njima misli, i na njima radi.

Konkretno, kao što redovno zalivate cveće, da bi duže ostalo sveže i davalo nove pupoljke - negujte tako i svoju "zaljubljenost", preciznije svoj odnos. Pronađite vreme za svog partnera (nekad i pet minuta zna da učini čuda), posvetite mu/joj pažnju kao da je jedini/a na svetu, ne dozvolite da vas "poklopi" dnevna rutina. Još važnije, posvetite se sebi i očuvajte onaj deo sebe za koji znate da ga partner najviše voli. Podsetite ga da je taj deo tu i da će tu uvek i da ostane, u dobru i u zlu.

PageBreak

Vaša iskustva

Porodica Simić je tročlana - tata Dušan (40 godina), mama Nina (36 godina) i Milica (3 godine). Dušan i Nina su doktori veterinarske medicine. O zaljubljenosti smo iskreno razgovarali sa mamom.

Da li se zaljubljenost "negde" zagubila dolaskom vaše Milice na svet?

- Iskreno, i suprug Dušan i ja se borimo da zaljubljenost ne zamre. Ona je, možda, malo utihnula zbog brojnih obaveza otkako je Milica došla na svet. Kada je stiglo to malo, slatko stvorenjce, postalo je centar našeg sveta i našeg života. I to je zaista jedan od najromantičnijih trenutaka u našim životima. Milica je plod naše ljubavi. Njenim dolaskom i život se menja, a vremenom se menjaju prioriteti. Oplemenila je naš život, ali polako gubimo vreme koje bismo Dušan i ja posvetili sebi...

Dete se prvo useli u vaš krevet, jer voli da spava između mame i tate. Zatim, tu je pripremanje hrane za mamu i tatu, a posebno za vaše dete. Odlasci u grad su utroje, a ne udvoje. I tako, romantična šetnja nas dvoje zaljubljenih, koji pravimo planove za budućnost i razmenjujemo slatke reči ljubavi, pretvori se u jurnjavu za detetom po Knez Mihailovoj. To  nekad ume da bude slatko i smešno, a nekad predstavlja napor, naročito kada nam je posle napornog dana potrebna relaksirajuća šetnja. Zatim su tu i dečje bolesti, visoke temperature koje pokušavate da spustite tokom čitave noći... pa onako iscrpljeni, neispavani, često i nervozni - morate na poslu narednog dana da funkcionišete besprekorno. E, tu malo zatajimo.

Šta činite da zadržite zaljubljenost?

- Svako treba da se potrudi sa svoje strane da zaljubljenost, kao najlepše ljudsko osećanje, neguje i osvežava. Oni malo srećniji roditelji, koji imaju baka/deka servis, mogu da odvoje malo vremena za sebe i ponovo se sete osećanja zaljubljenosti koja su nekada postojala dok su bili sami. Mi to radimo i dobro nam ide. Takvi trenuci su, doduše, retki, ali ih ima. Na Dan zaljubljenih obavezno jedno drugom kupimo poklone. Dušan mi, između ostalog, kupi cveće i izvede me na ručak.

Ovakve dane roditelji moraju da posvete jedno drugom. Iako su oni retki, veoma su neophodni. Da bi deca bila zadovoljna i srećna, i tata i mama moraju da budu isti takvi. Zato im je potrebna nežnost i romantika u ovom napornom vremenu punom obaveza.

Tekst: Vera Zaviša