Autizam je poremećaj o kojem se poslednjih godina sve više priča, naročito zbog toga što postoje i neka druga stanja sa sličnim simptomima. U isto vreme, postoji i mnogo netačnih tvrdnji o autizmu koje su nekako opšteprihvaćene, a evo koji mitovi su najčešći.
1. Svi autistične osobe su geniji
Ova zabluda inspirisana je brojnim pričama i filmovima, ali u stvarnom životu nije tako. Da, svakako da ima genija među osobama sa autizmom, ali to ne znači nužno da je svaka osoba sa ovom dijagnozom i genije. Naučnici koji su se bavili ovom temom su došli do zaključka da je među autističnim osobama oko deset odsto njih koji se zaista mogu nazvati genijima.
2. Deca sa autizmom se često razbolevaju
Često se pogrešno smatra da su deca koja imaju ovaj poremećaj stalno bolesna, ali to su zapravo samo neke osobenosti koje prate ovo stanje. Na primer, mališani sa autizmom mogu da budu skloniji alergijama ili poremećajima u spavanju, recimo, ali kada su u pitanju prehlade i slične infekcije, ne razbolevaju se ništa češće nego druga deca, piše medikforum.ru.
3. Nema svrhe lečiti autizam
Mnogi ljudi veruju da nema svrhe u lečenju autizma jer mu nema leka. Deo vezan za to da nema leka za autizam je tačan, ali to nikako ne znači da ovaj poremećaj ne treba lečiti. Rana dijagnostika i blagovremeno lečenje povećavaju šanse da se taj poremećaj u određenoj meri stavi pod kontrolu, odnosno da se osobama koje ga imaju u velikoj meri olakša život.
4. Deca sa autizmom su sklonija tantrumima
Deca koja imaju dijagnozu autizma mogu da budu agresivna ili da imaju tantrume, ali se ne može reći baš da su ona sklonija tome, već da te emocije možda iskazuju na neki drugi način. Osim toga, agresija se kod ovih mališana ne javlja sama od sebe, već kao reakcija na nešto – na primer, kada neko pokušava da ih uključi u emocionalnu interakciju ili kada naruši njihov lični prostor.
5. Deca sa autizmom se plaše svih
Postoji uvreženo mišljenje da se deca sa ovim poremećajem plaše svih oko sebe, ali nije baš tako. Da, istina je da možda mogu da imaju više strahova nego drugi zbog toga što su neka njihova čula hipersenzitivna, pa recimo može da ih uplaši neki šum na koji neko drugi ne bi ni obratio pažnju, ali daleko od toga da se plaše svega i svih.
6. Autistične osobe ne mogu da imaju zdravu decu
To nije sasvim tačno. Naučnici još uvek nisu otkrili gen koji je odgovoran za razvoj autizma, ali neke studije su izučavale prirodu poremećaja iz spektra autizma. Ispostavilo se da ako jedan blizanac ima dijagnozu autizma, verovatnoća da će imati i drugi je 70 odsto. Ako se autizam dijagnostikuje kod najstarijeg deteta u porodici, rizik od razvoja tog poremećaja kod ostalih delimično zavisi i od pola. Na primer, ako stariji brat ima autizam, šanse da mlađa sestra ima taj poremećaj su 16,6, a u obrnutom slučaju – 4,2 odsto.
Dakle, geni svakako imaju određenu ulogu u svemu tome, ali apsolutno ne znači da i deca osobe sa autizmom moraju da imaju taj poremećaj.
7. Ranije nije bilo toliko autizma
Često se govori o tome da ranije nije bilo toliko ljudi koji imaju autizam, kao ni kancer, srčane bolesti i razne druge zdravstvene probleme. Stvar je, međutim, u tome što se medicina neprestano razvija, pa su i dijagnostičke metode dostupnije svima, te otuda i više dijagnoza autizma.
BONUS VIDEO: