Novorođenčad čiji su očevi u ranom dobu doživeli jak stres imaju drugačiju strukturu bele materije mozga.
Istraživači sa Univerziteta u Turkuu (Finska), čiji je članak objavljen u časopisu JAMA Network Open, odabrali su 72 mlade porodice koje se sastoje od oca, majke i novorođenčeta. Roditelji su u vreme rođenja deteta imali oko 30 godina. Naučnici su intervjuisali oca i majku o njihovom detinjstvu, da li su u ranoj mladosti doživeli jak stres, a skenirali su i mozak dece kada su imala nekoliko nedelja.
Ispostavilo se da se kod novorođenčadi čiji su tate, ali ne i majke, teško prolazile u detinjstvu, formiranje strukture bele materije mozga znatno drugačije – kod njih se brže razvijaju putevi (trakti) bele materije (trakti) koji se igraju uloga "kablova" koji povezuju različite delove mozga. Broj takvih trakta igra centralnu ulogu u funkcionisanju mozga; što ih je više, to je veća inteligencija.
Naučnicima još nije jasno kakav značaj ovo otkriće ima za dalji razvoj deteta. Oni ne isključuju da takve strukturne karakteristike bele materije mogu povećati rizik od neuropsihijatrijskih stanja.
Što se tiče bioloških razloga koji leže u osnovi ovog fenomena, najverovatnije je reč o epigenetskom nasleđu – stres koji su očevi doživljavali u detinjstvu uticao je na gene njihovih zametnih ćelija, a te promene su nasleđene, utičući na funkcionisanje gena u telu potomaka, piše deti.mail.ru.
BONUS VIDEO:
(Yumama/T.A.S.)