Zima je veoma težak period za pacijente sa plućnim bolestima i slabim bronhijama. O tome kako da ova osetljiva grupacija bezbolno preživi zimsku sezonu savete daje profesor Ruskog nacionalnog istraživačkog medicinskog univerziteta Aleksandar Karabinenko.

Upaljeni disajni putevi

Kod hroničnih plućnih bolesti disajni putevi su suženi i često upaljeni. Kao što znate, po hladnom vremenu zastaje dah (javlja se bronhospazam). Kod ljudi koji imaju probleme sa plućima ovo ne samo da ometa disanje već doprinosi i težem toku bolesti.

Hladnoća negativno utiče na stanje bronhopulmonalnog sistema. Teški oblik rinitisa, sinusitisa, tonzilitisa podstiče zapaljenske procese u donjim delovima respiratornog sistema (u dušniku, bronhijama i alveolama).

Prema tome, čak i manja infekcija kod hronične bolesti pluća može da izazove ozbiljne komplikacije.

Pacijenti koji su osetljivi na prehlade mogu da dobiju napad takozvane prehladne astme (vrsta bronhijalne). Inače, bronhijalna astma je jedno od najčešćih oboljenja. Broj pacijenata se udvostručuje na svakih 15 godina.

Koji su razlozi za ovu pojavu?

Ne postoji definitivan odgovor šta je razlog za nastanak ovog tipa astme. Kod mnogih pacijenata je u pitanju nasledna bolest, ali se i ekološki nezdrava sredina smatra velikim faktorom rizika za ovu bolest. Čestice prisutne u zagađenom vazduhu prodiru u respiratorni trakt i u njemu pokreću zapaljenske procese. Astma je često alergijske prirode.

Šta pomaže?

U takvim slučajevima pomažu plivanje i redovno ispiranje nazofarinksa, odnosno nosnog dela ždrela. Ova metoda nam je došla iz ajurvede (drevne indijske medicine). Potrebno je da uzmete mali špric (bez igle), napunite ga morskom vodom i isperete nos tako da voda izlivena u jednu nozdrvu izlazi iz druge ili kroz usta. Redovno ispiranje nosne šupljine povećava lokalni imunitet čineći disajne puteve otpornijim na prehladu.

Da bi se značajno ublažilo loše stanje za osobu sa slabim bronhijama često je dovoljno da ostavi cigarete. Duvanski dim sadrži četiri hiljade toksičnih i nadražujućih supstanci za bronhije. Stoga nije opasno samo pušiti, već i biti u blizini pušača.

Kako asmatičari da prebrode zimu?

Astmatičar treba uvek da bude na oprezu, bez obzira na godišnje doba. Nekada se astma smatrala društveno značajnom bolešću sa visokom stopom smrtnosti. Ako hitna pomoć ne stigne na vreme, pacijent bi mogao da umre od teškog astmatičnog napada.

Nakon pojave efikasnih lekova za inhalaciju koji brzo ublažavaju bronhospazam i upale, a imaju i antialergijske i imunokorektivne efekte, astma je postala dobro kontrolisana bolest. Ako pacijent uzima lekove prema specijalnoj terapiji koja se propisuje pojedinačno u zavisnosti od faze procesa i prirode napada, bolest prelazi u remisiju.

Ako se napadi bronhospazma i suvog kašlja ponove, to je znak da je potrebno preispitivanje terapije. Činjenica je da većina pacijenata ima tendenciju da vremenom smanji dozu, što neizbežno dovodi do pogoršanja. Moguće je odustati od glukokortikoidne terapije samo ukoliko nije bilo nijednog napada u tokom pet godina. U drugim slučajevima je moguće samo smanjiti doziranje.

Dečja astma može da se vrati sa godinama

Sa godinama bolest može sama da prođe. Deca i adolescenti obolevaju češće od odraslih. Tokom perioda hormonalnih promena (13-14 godina), astma često nestaje sama od sebe. Istina, u kasnijem periodu (čak i posle 50 godina) možda će se ponovo vratiti.

Kod astme morate da budete oprezni kada jedete hranu koja može da izazove napad: čokoladu, crveno vino, crvene bobice i voće, okeansku ribu. Korišćenje slane sobe i akupunktura mogu da donosu olakšanje. Efekte daje i fizička aktivnost.

Pročitajte i:

Zapratite nas i na Instagramu!

Pogledajte ovu objavu na Instagramu.

Objavu dijeli Uživajte u roditeljstvu! (@yumama.rs)