Danas sam upoznala Milana. On ima 6 godina i ne ume da se odbrani kada ga drugi dečaci guraju ili udaraju. Kaže mi da mu to ne smeta, jer su ga roditelji naučili da "pametniji uvek popušta". Pitam ga šta on misli o tim dečacima, a on mi odgovara:
"Ništa, samo da nisu lepo vaspitani".
Lako mogu da zamislim Milana kao odraslog, koji ćuti, povlači se i trpi. Ne kažem ja da se nasiljem može nešto rešiti niti da treba da učimo decu da prvi udare bilo koga. Ali, neophodno je da umeju da se odbrane (fizički, verbalno, odlaženjem iz situacije, traženjem pomoći...), baš kao što je važno da to znamo i mi.
Molim vas, razmislite o tome.
Još uvek nema komentara - sjajna prilika da pokreneš diskusiju.