Naučnici o letnjem računanju vremena: Kako pomeranje sata utiče na naš organizam

Prelazak na letnje računanje vremena kratkoročno znači sat vremena kraći san, no dugoročno donosi duže trajanje dana od kraja marta do kraja oktobra.

Prema podacima nedavno objavljenim u jednom psihološkom naučnom časopisu, dan nakon prelaska na letnje računanje vremena, američke savezne sudije sklone su davanju u proseku 5 posto duže zatvorske kazne, nego što bi dali nedelju dana pre ili nedelju dana posle.

Naučnici tvrde kako čak i manji poremećaji ustaljenih obrazaca spavanja mogu imati značajne posledice.

"Naša studija ukazuje na to da nagle, pa i male promene ritma sna mogu imati štetan učinak", istaknuo je Amnet Sandhu sa Univerziteta u Koloradu, čija je studija bolničkih podataka otkrila skok od 25 posto srčanih udara koji se dese u ponedeljak, prvi radni dan nakon početka letnjeg računanja vremena.

Stara logika, novi problemi

Letnje računanje vremena, koje ove godine traje do 29. oktobra, usvojeno je za vreme Drugog svetskog rata kao mera štednje struje. Logika je bila da duže trajanje dana znači da će ljudi manje sati provoditi uz veštačko osvetljenje.

Praksa se ustalila u većem delu Severne Amerike i Evropi, ali ne i u većini drugih zemalja sveta.

Studije su dosad uglavnom pokazale da promena računanja vremena ne donosi ni značajnije uštede električne energije.