Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Hipotireoza može da se izleči: Dr Dino Tomić o vezi kandide i Hašimoto sindroma

Šta su glavni okidači za razvoj hipotireoze i kako ona može da se izleči bez primene veštačkih hormona, otkriva dr Dino Tomić, specijalista ginekologije i akušerstva.

 Izvor: Foto: Shutterstock

Jedan od brojnih paradoksa u klasičnoj medicini je i odnos prema hipotireozi, bolesti koja je poznatija kao Hašimoto. Ova bolest je kao i mnoge druge proglašena neizlečivom, ali mnogi ljudi nisu slepo pristali na protokol lečenja i osudili se na doživotnu terapiju. Oni su danas ljudi koji su nekad imali problem koji se zove Hašimoto, a sada su zdravi.

Članak koji prenosimo objavljen je u magazinu Svjetlost i njegov autor je dr Dino Tomić, specijalista ginekologije i akušerstva koji se više od 20 godina bavi istraživanjem drugih mogućnosti lečenja izvan ograničenih domena klasične medicine.

"Kao lekar s dugim radnim stažom moram primetiti jednu stvar, a to je da sistem obrazovanja ne prati tehnologiju, a kamoli vrtoglavi razvoj ljudske svesti s novim pogledima na sve životne aspekte, pa i na zdravlje čoveka. Mi i dalje dobijamo mlade lekare koji razmišljaju (a nažalost i rade) kao i njihove kolege godinama unazad. Posledica svega toga je more nezadovoljnih pacijenata koji se potucaju od nemila do nedraga u nadi da će naći rešenje za svoje zdravstvene probleme. Nažalost, većina njih jako brzo shvati da im to neće poći za rukom u okviru sistema klasične medicine, koja je zadnjih godina u sve većoj krizi. Većina nas je odavno svesna da se klasična medicina bavi simptomima, a ne uzrocima bolesti, da se bavi pojedinačnim organima ili sistemima, a ne čovekom kao celinom. Da se o bolesti razmišlja na hemijskom, a ne na višim nivoima gde bolest zaista i nastaje. Uz sve to, za (uslovno rečeno) ‘lečenje’ koriste se hemijske materije za koje takođe znamo da imaju nuspojave po ljudsko zdravlje.

Povezane vesti

Vrhunac svega toga je da se masa bolesti i stanja proglašava naprosto neizlečivim, a na taj se način ljudi osuđuju na doživotno korišćenje medikamenata bez nade u bolje sutra. Nažalost, većina se u svojoj neobaveštenosti miri s ovom situacijom i ulazi u taj začarani krug iz kojeg nema izlaska.

Mi nismo rođeni da budemo bolesni

Jedan od mnogobrojnih paradoksa u klasičnoj medicini je i odnos prema hipotireozi, bolesti koja je poznatija kao Hašimotov sindrom. Ova bolest je, kao i mnoge druge, proglašena neizlečivom. Pre nego iznesem neke činjenice vezane za pristup ovoj bolesti, moram istaći da u okeanu onih koji su slepo pristali na protokol lečenja i osudili se na doživotnu terapiju, postoji i jedno ne tako veliko, ali ipak more onih koji su uzeli stvar u svoje ruke, počeli razmišljati svojom glavom, naoružali se činjenicama i novim saznanjima – i danas su tek oni koji su nekad imali neki problem koji se zove Hašimoto. Sada su sasvim zdravi.

Kada držim predavanja ili se obraćam većem broju ljudi, vrlo često postavim pitanje: "Jeste li ikad razmišljali šta vam se to dogodilo: ako se osvrnete unazad pet ili deset godina, setite se jedne vedre, radosne i zdrave osobe, koja se budila s osmehom na licu. Za tako kratko vreme taj osmeh je zamenio izraz bola i patnje, a neki se sada bude umorniji nego što su legli, bez volje i snage da krenu u novi dan. Šta je tome uzrok?" Mi nismo rođeni da budemo bolesni, nesrećni, nevoljeni. Dakle, ako pronađemo uzrok koji je doveo do takvog našeg stanja, rešićemo se i svih muka.

Prva greška

U samom startu, razmotrimo što se događa kad odete kod lekara pa se ustanovi da je vaša štitna žlezda u hipofunkciji. Po protokolu, u većini slučajeva dobićete supstitucijsku terapiju, veštačke hormone, koji treba da nadomeste nedostatak vaših prirodnih.

Dodavanjem hormona spolja, organ koji je inače u hipofunkciji stavlja se potpuno izvan funkcije. To je kao kad bi nekoga ko je povredio nogu, umesto rehabilitacije i postupnog jačanja muskulature, smestili u invalidska kolica. Bilo bi za očekivati da vrlo brzo u potpunosti izgubi funkciju hodanja. Kao ginekolog vam mogu predočiti da to isto radimo s jajnicima kada nekome damo kontracepcijske pilule, ali to ima sasvim drugu konotaciju.

To je prva i katastrofalna greška: umesto da se organ, odnosno štitna žlezda, jača i stimuliše, ona se stavlja sasvim izvan funkcije, čime ubrzavamo njeno propadanje. Zdrav razum nalaže da se nešto što je oslabljeno jača ako ga mislimo vratiti u prvobitno stanje, ali, nažalost, u klasičnoj medicini zdrav razum često nije premisa od koje se polazi.

Tri ključna preduslova

Druga vrlo bitna stvar je što se gotovo niko od lekara ne bavi ispitivanjem uzroka, zbog čega je došlo do slabljenja funkcije štitne žlezde. To je nekad mukotrpan posao i naravno da je najlakše napisati recept, ali šta stoji iza tog poteza pera malo se razmišlja.

Dakle, ako krenemo da istražujemo, moramo istaći da je u najvećem broju slučajeva poremećaj autoimune prirode. Šta se to dogodilo da imunološki sistem počne da napada svoje organe, pa i štitnjaču? Da bi došlo do poremećaja imunološkog sistema, potrebna su tri ključna preduslova. Kao prvo, genetska predispozicija. Kao drugo, okidač. I kao treće, nastanak tzv. sindroma propustljivog creva.

Iako ne možemo promeniti naše genetske predispozicije (u današnje vreme je i to pod znakom pitanja), autoimuno stanje možemo sprečiti uklanjanjem okidača crevne propustljivosti. Fenomen propustljivog creva tada počinje stvarati more drugih problema. Dolazi do prelaska crevnih mikroorganizama u druge sisteme gde im inače nije mesto. Onda, recimo, s ešerihijom u urinarnom traktu počinje borba koja je unapred izgubljena, sve dok se ne reši sindrom propustljivog creva.

I, naravno, tom prilikom se koriste enormne količine antibiotika na dug period, što celu situaciju još produbljuje i pogoršava.

Uzroci crevne propustljivosti

Na osnovu nekih istraživanja možemo istaći nekoliko potencijalnih uzroka crevne propustljivosti. Na prvom mestu se nalazi preosetljivost na gluten, koji može dovesti do nastanka celijakije, a ova dalje do nastanka mnogih autoimunih bolesti, između ostalog i Hašimotovog sindroma.

Jednostavnim uklanjanjem glutena iz ishrane neki su se ljudi rešili svojih problema i bolesti. Dakle, ljudi koji imaju Hašimoto najpre treba da izbace gluten iz ishrane, kao mogući uzročnik crevne propustljivosti. Ako je gluten bio jedini uzrok te propustljivosti, ta osoba bi trebalo da očekuje potpunu remisiju antitela, pa funkciju štitne žlezde može čak vratiti u normalu za 3-6 meseci. Ako ne, mora se kopati dalje.

Povezane vesti

Drugi vrlo važan okidač nastanka crevne propustljivosti su paraziti. I pored kvalitetne ishrane, ukoliko postoje paraziti u crevima može doći do nastanka niza autoimunih bolesti, pa i Hašimota. Dakle, neophodno je temeljno čišćenje creva od parazita. Na trećem mestu je prevelik broj nekih vrsta patogenih bakterija, posebno otpornih sojeva, kao posledica neselektivne upotrebe antibiotika. Na četvrtom mestu bio bi nedostatak nekih oligomineralnih materija, pre svega joda, a potom i cinka koji učestvuje u obnovi sluzokože creva, a zatim i glutamina koji ima istu ulogu. I, na petom mestu, po meni najvažniji okidač nastanka autoimunog mehanizma, pa između ostalih autoimunih bolesti i Hašimotovog sindroma – jeste kandida.

Kao posledica našeg neurednog života, preterane konzumacije šećera u svim namirnicama, proizvoda od belog brašna, previše masnih i teških mesa i mesnih prerađevina, previše mlečnih proizvoda, gaziranih pića i alkohola, dolazi do povećanja pH, odnosno zakiseljavanja organizma. Samim tim stvoreni su fantastični uslovi za prekomeran rast gljivica u crevima i za njihovu dominaciju. Najvažnija od njih je kandida, koja je toliko moćna da ceo organizam može da stavi pod svoju kontrolu.

Najnovije

Vesti

Porodica