Polazak u vrtić je važna promena za svako dete, ali i za njegovu celu porodicu. S obzirom da pohađanje vrtića nije obavezno, osim u godini pred polazak u školu, zbog pripremnog predškolskog programa, najpre, razjasnite sami sebi da li je vaše dete spremno za ovu veliku promenu.
U kom uzrastu bi dete trebalo da krene u vrtić?
Odgovor na ovo pitanje je isti kao odgovor na pitanje: Od kog uzrasta su detetu potrebni drugari?
Drugari, odnosno, društvo vršnjaka potrebno je od najranijeg uzrasta. Naime, koliko god roditelji pokušavaju da u igri sa detetom budu saigrači, oni uvek ostaju mama ili tata, i uvek odrasla osoba, pa ne mogu biti adekvatno društvo. Takođe, roditelji su često umorni, prezasićeni svojim obavezama, pa se igri sa detetom posvećuju sa delimičnom pažnjom. Pored obrazovne uloge koju vrtić ima i principa sticanja znanja kroz igru i zabavu, druga važna uloga vrtića je socijalizacija. Smatra se da je za dete neophodno da, pored određenih znanja, ima i određene socijalne veštine pre nego što krene u školu. Zato, što ga ranije upišete, utoliko će ono imati više vremena da nauči da deli, da se svađa, miri, neguje svoja drugarstva, konstruktivno razgovara. Nažalost, uticaj vršnjaka može biti i negativan (naučiće ružne reči i psovke, na primer), ali i to je sastavni deo odrastanja. Ne možete ih izbeći, a brže ćete početi da ih prevazilazite ukoliko se ova ponašanja kod deteta rano ispolje.
Prekretnica treće godine. Treća godina se obično smatra prekretnicom za ulazak deteta u vršnjačko društvo. Sa druge strane, nisu ni sva deca spremna za kolektiv (vrtić) sa tri godine. Ukoliko su odrastala prezaštićena, imala više odraslih osoba njima posvećenih u svojoj okolini, sigurno je da će adaptacija na vrtić biti teža. Postoji mogućnost i da dete, jednostavno, još nije zrelo za kolektiv. Tada se obično predlaže da se polazak u vrtić odloži na nekoliko meseci. Ipak, čak i kada dete ne ide u vrtić, društvo vršnjaka mu je neophodno. Ne samo da će to ubrzati njegov razvoj, već će ga preusmeriti u drugom pravcu. Zato, omogućite svom detetu što više kontakata sa decom u parku, igraonicama i slično.
Pripremni predškolski program u vrtićima ili pri pojedinim osnovnim školama, koji je postao obavezan i u našem sistemu obrazovanja, nametnuo je neophodnost boravka deteta u vrtiću ili predškolskoj ustanovi minimum jednu godinu pre polaska u školu. Tako, ako dete ne krene ranije u vrtić, u ovoj godini pre polaska u školu, biće obavezno.
Sa pripremom deteta na vrtić počnite na vreme, odabirom odgovarajućeg vrtića za dete a potom, i pripremom deteta. Sa ovom pripremom, počnite mesecima pre nego dete prvi put odvedete u vrtić. Povrmeno prošetajte do vrtića, govorite detetu, da će uskoro i ono tu dolaziti da se igra.
Kako ćete detetu olakšati adaptaciju na vrtić?
Vaš stav. Uverenje da svako dete mora da doživi stres prilikom polaska u vrtić je predrasuda. Naprotiv, kroz "pakao" mnogo češće prolaze roditelji nego njihova deca. Istina je da onoliko i onako kako su roditelji spremni za vrtić, to će se odražavati i na njihove mališane. Upravo od toga u najvećoj meri zavisi koliko će dete teško da prođe kroz ovaj period. Naime, ukoliko roditelj oseća strah, on to (svesno ili ne) prenosi na dete. Međutim, ukoliko je miran i optimističan, ukoliko ostavlja utisak da je sve u redu, ako uspe da svom detetu prikaže radosti što kreće u svoju prvu "školicu" - i dete će ući u vrtić bez velike "drame".
Realna slika vrtića. Nemojte govoriti o mogućim problemima (o tome razgovarajte sa vaspitačicom), već uputite dete u sve lepo što ga tamo čeka (novi drugari, nove igre, nova iskustva...).
Postepenost. Prvih dana postepeno produžavajte detetov boravak u vrtiću. Konačno, bez obzira kako se vama činilo da ono prihvata novu sredinu - računajte da je neophodno da prođe bar ceo mesec da biste mogli sa sigurnošću da kažete da se sasvim adaptiralo.
Omiljena igračka. Dozvolite detetu da ponese u vrtić omiljenu igračku ili nešto drugo iz vaše kuće što će doprineti da se u ovom novom ambijentu oseća sigurno. Umesto igračke, neka deca radije se odlučuju da ponesu knjigu ili svoj jastuk.
Očekivane reakcije. Dete će na novu promenu kao što je polazak u vrtić reagovati nekom od emocija koje poznaje. Ono još uvek ne ume verbalno da definiše šta oseća i kako nešto doživljava ali ono što je dostupno za predškolski uzrast jesu manifestacije plakanja, inaćenja, besa… odnosno, to su očekivane reakcije kojima dete pokazuje određeni stav prema vrtiću. Podrazumeva se da detetovu iznenadnu želju da više ne želi da ide u vrtić ne možete niti treba da poštujete. Dete na ovaj način testira vaše granica a odluka o eventualnom ispisivanju ili premeštanju deteta u drugi vrtić mora biti, pre svega, vaša, dobro osmišljena i doneta racionalno, a ne puko ispunjavanje detetove želje.
Kontrola vaših emocija. Nemojte dozvoliti da dete vidi koliko se vi brinete ili strepite, koliko ste nesigurni ili uplašeni pred promenom koju pre svega, vaše dete a tek potom vi, treba da prebrodite. Pokušajte da budete vedri, da detetu šaljete poruke sigurnosti, na primer: "Zaista mislim da ćeš se u vrtiću danas dobro provesti", "Jedva čekam da kasnije pričamo o tome kako je ko od nas proveo svoj dan", "Baš me zanima šta ćete danas veselo da radite ti i tvoji drugari?"… Budite optimistični i dosledni.
Konkretna pitanja. Kada dođete po dete u vrtić, nemojte ga odmah obasuti pitanjima: "Šta si radio, kako je bilo?" Na uopštena pitanja, dobićete uopštene odgovore: "Dobro je bilo, nismo radili ništa". Umesto takve komunikacije, izaberite što konkretnija pitanja. Na primer: "Da li ste se danas igrali kockama?", "Sa kojim drugarom si se danas najviše igrao?", "Šta ste pravili od plastelina danas?". Takođe, ako dete u početku odbija da razgovara o vrtiću, dozvolite mu. Potrebno je vreme da preradi doživljaje i iskustva tokom dana da bi mogao sa vama da ih podeli.
Primereno pozdravljanje. Prvih dana ostavljajte dete u vrtiću bez dugačkog pozdravljanja, bez preteranog maženja i tepanja. Dogovorite se sa vaspitačicom da vas pozove ukoliko dete bude neutešno, ili u slučaju neke ozbiljnije "krize". Veoma često se dešava da upravo prvi dani detetu budu najzanimljiviji, jer se tada tek upoznaje sa novim prostorom, novim igračkama, vaspitačicama (unapred se dogovorite i raspitajte o njihovim metodama uključivanja deteta u vršnjačku grupu), pa samim tim dete nema potrebu za roditeljskim prisustvom...
Izdvojite vreme. Pokušajte da dok traje adaptacija budete isključivo vi (roditelji) koji dete vodite i vraćate iz vrtića. Pomoć baka, deka, bebisiterki… ostavite za kasnije. Takođe, kada ste zajedno u kući, posvetite mu više vašeg kvalitetnog, zajednički osmišljenog vremena. Naime, sa polaskom u vrtić, pojačava se detetovo osećanje da mu roditelji nedostaju. U periodu adaptacije taj osećaj je najintenzivniji, pa je zato, upravo u ovom periodu važno da se detetu dodatno posvetite.
Objektivno mišljenje. Informišite se kod vaspitača kako vaše dete napreduje u periodu adaptacije. Vaspitači imaju iskustvo mnogih generacije dece pa, samim tim, i vaše dete, za razliku od vas mogu da sagledaju objektivno. Međutim, ukoliko vaše dete i nakon mesec dana ne uspeva da se navikne na vrtićku sredinu, ako se njegovo osećanje tuge pojačava ili, ni ne smanjuje – potražite pomoć stručnjaka.
Još uvek nema komentara - sjajna prilika da pokreneš diskusiju.