Broj dece kod kojih su lekari dijagnosticirali različite poremećaje pažnje (a hiperaktivnost je najčešći takav poremećaj) stalno se povećava. Smatra se da je tri do pet odsto dece predškolskog i ranog školskog uzrasta hiperaktivno a da polovina ovog broja ima simptome i kasnije u adolescentnom periodu. To znači da u razredu od 25-30 učenika bar jedno dete ima hiperkinetički poremećaj.

Šta je hiperaktivnost?

ADHD (Attention Deficit Hyperactivity Disorder) jeste hiperkinetički poremećaj sa deficitom pažnje. Javlja se kod dece predškolskog i školskog uzrasta. Osnovni simptomi su: problem pažnje (dete ne može da održi pažnju na istoj aktivnosti duže od nekoliko minuta), hiperaktivnost  i impulsivnost.

Umirujuća hrana za nemirnu i hiperaktivnu decu

Hiperaktivna deca su stalno u pokretu i veoma teško uspevaju da se koncentrišu na jednu aktivnost. Odaju utisak da rade nekoliko stvari uporedo, ali ne uspevaju nijednu da završe do kraja. Ne "drži ih mesto" ni kada se događa nešto što ih zaista zanima (na primer, žele da odgledaju neki film ali kada on počne ne mogu da izdrže ni nekoliko minuta mirno ili se žale da su gladna, ali čim sednu za sto, ustaju). Brzo odustaju od traganja za rešenjem, a svaki spoljašnji stimulans iz sredine im lako omete pažnju. Takođe, imaju problema sa sitnom motorikom (vezivanje pertli, zakopčavanje dugmića…) U njihovom ponašanju česte su promene raspoloženja koje idu od jedne do druge krajnosti. Izraženi su napadi besa čak i pri najmanjem neuspehu ili ukoliko njihove potrebe nisu trenutno zadovoljene, kao i veliko pomanjkanje tolerancije prema drugima. Upravo zato, retko uspevaju da ostvare socijalne kontakte sa drugom decom jer je njihovo ponašanje uglavnom destruktivno kako prema igračkama i drugim predmetima, tako i prema drugoj deci. 

Dijagnostika. Mnoga deca u ranom detinjstu imaju opisane simptome, u sklopu normalnog razvoja, ali nemaju ADHD. Za to je neophodno ispitivanje i precizna dijagnostika. Dijagnoza ADHD se postavlja na osnovu prezicno uzetih podataka od roditelja, nastavnika ili vaspitača tj. svih onih osoba koji su u neposrednom kontaktu sa detetom. Zašto? Veoma je važno da se odredi da li dete ovakvo ponašanje pokazuje u svim socijalnim situacijama ili samo u pojedinim. Naime, nestašluk samo u kući ili samo u vrtiću, obično ne ukazuje na poremećaj hiperaktivnosti. 

Saveti psihijatra: Kako da znam da li je moje dete hipeaktivno?

Terapija medikamentima. Nestručne dijagnoze i loše određena terapija povećavaju rizik od stvaranja zavisnosti na lek ali i od oštećenja mozga.  Zato, doza i vreme kada dete prima ovu terapiju mora biti veoma precizno utvrđena. Većinu medikamenata preporučljivo je koristiti samo kratak vremenski period, jer njihove aktivne supstance ostaju još dugo u organizmu deteta. Iako je najčešće korišćen lek za dečiji ADHD sindrom Ritalin, primena lekova za hiperaktivnost razlikuje se od zemlje do zemlje. Tako, na primer, na američkom tržištu  stalno raste broj medikamenata za centralni nervni sistem (porast od 16 odsto u 2003. godini). U pojedinim američkim školama čak 50 odsto dece dobija Ritalin, što jasno govori i o razlici u dijagnostifikovanju hiperaktivnosti u odnosu na evropsko područje. Dok jedni prepisuju lekove kao osnovni način terapije, drugi smatraju da pre terapije dete treba podvrgnuti dugotrajnijem posmatranju kako bi se odredio pravi uzrok hiperaktivnosti i utvrdilo da li se uopšte radi o ovom sindromu. Takođe, oni smatraju da se uporedo sa lekovima moraju primeniti i različiti vidovi psihoterapije. 

Šta je ono što vi možete učiniti za svoje dete? 

  • Informišite se o tome šta je ADHD 
  • Ukoliko sumnajte da vaše dete ima ADHD obratite  se lekaru.
  • Obratite pažnju na sledeće: 
Nastavak članka