Upala pluća može biti bakterijskog i virusnog porekla, u ređim situacijama mogu je uzrokovati i gljivice.

Prema uzrastu dele se na pneumonije odojčeta, malog deteta i (krupozne) kod starije dece.

Nastanak bakterijske upale pluća

Najčešći izazivač bakterijskih upala pluća je pneumokok. Često mu prethodi virusna infekcija gornjih disajnih puteva koja već ošteti epitel, te uzročnik lako prodre do pluća. Češća je s desne strane jer je desni bronh širi. Kod novorođenčadi i odojčadi je proces jako brz - za nekoliko sati kapilari u plućima se prošire i ispune gnojnom sekrecijom. Lakše oboljevaju odojčad i slabije uhranjena deca, te deca sa lošom imunološkom odbranom.

Tok bolesti

Inkubacija traje 1-3 dana, posle lake infekcije grla, nosa ili ušiju, dolazi do naglog skoka tepmerature - preko 39 stepeni. Temperautra može trajati i 6-7 dana ako se ne dejstvuje na vreme.

Kod odojčeta, upala plića može da bude skrivena, bez povišene temperature, a samo loše opšte stanje može ukazati na razvoj bolesti. Nakon ove faze može doći i do naglog pada temperautre, ali je dete jako malaksalo, slabog apetita, kašlje - u početku suvo i naporno, kasnije sa sekretom (žućasto-mrk sekret). Često postoji i pleuralna bol (veće dete ume da se požali na bol u grudima).

Ubrzano i otežano disanje su stalni znaci, te dete "ječi". Nozdrve se šire, stomačić se uvlači u međurebarni prostor jer telo pokušava da normalizuju disanje. Može da se javi i laka cijanoza (modrilo kože), kao posledica nedostatka kiseonika. Javlja se i tahikardija kao kompenzatorna reakcija srca.

U težim stadijumima može doći i do manifestacija iz mozga, glavobolje, uznemirenosti, somnolencije (totalne malaksalosti i nemoći), konvulzija. Zbog povećane temperature i znojenja, ubrzanog disanja, može doći do dehidratacije i poremećaja elektrolita (gubi se Na, K, Ca itd), a to povlači druge komplikacije.

Razvoj virusne upale pluća

Od virusnih izazivača su najčešći: Virus Influence (gripa), Parainfluence, RS virus i drugi. Prenose se kapljično (u direktnom kontaktu kijanjem, kašljem, preko izlučevina). Češće su za vreme zimskih meseci.

Nakon 2-3 dana od oboljenja gornjih disajnih puteva, javi se opšta infekcija praćena kašljem, slinavicom, glavoboljom, malaksalošću, a temperatura je između 37,5 i 38 stepeni. Otežano disanje i probodi u grudima se ređe javljaju.

Dijagnostika

Potrebno je na vreme javiti se pedijatru, koji će uraditi analize i preduzeti potrebne mere lečenja. Iskusni lekari već po karakterističnom nalazu mogu prepoznati pneumoniju (krepitacije, kao gaženje po suvom snegu). Ponekada je potrebno uraditi i dodatne laboratorisjke analize koje mogu ali i ne moraju uputiti na dijagnozu. Upala pluća se često ne čuje slušalicama, pa je uočljiva tek na rendgenskom snimku.

Lečenje

U eri savremenih antibiotika moguće je lakše pneumonije lečiti i kod kuće, uz ležanje, mirovanje i redovno uzimanje lekića, uz potrebne kontrole lekara. Naravno, komplikovani slučajevi ipak zahtevaju hospitalizaciju.